Стармали

„Стармали" излазп трипут месечно. Годишња цена 4 ф . — погодишња 2 ». — на 3 месеца 1 ф . За Дрну Гору и друге крајеве 10, — 5, — 2 1 / а динара. — Власник н одговорни уредник Змај-Јован Јовановић. ; главнн сарадник Абуказем. Издаје штамнарија А. Пајевићау Мовом Саду. —Рукописи се шиљу уреднику (1>г. Ј. Јоуаиоујс, УУЈеп II. Ргп1ег«(га8ве 67. — Претнлата и све, што се тиче администрације, штампарији А. ПајевиЕа у Новом Саду.

Изборна предигра у Новом Оаду, Ев' ово се збило ономад на сред новосатске пијаце, — али тако фино и вешто, да полиција ни]е ништа приметила* А на последак шта се то н>е и тиче! Она нема ни гласз при избору посланика, а ко нема гласа иека ћути и гледа. Стармали шетајући се по новосатској пијаци запне пред неким дућаном за гомилу празни сандука, на које лакше му је било попети се, него обићи их. Кад се већ попео, а он помисли у оеби: ајде да се са те висине обазрем и да прислушнем о чему сад „српски свет" говори. Српски, многобројно на пијаци скупљен свет говорио је о разним вештинама. Ту ти је било говора о пирошком рену и о Футошким хусарима ; о киселом купусу и о ономе што се меће на купус и под купус; о плаветннм банкама и о зеленом кецу; о хрђавим путовима и о добрим коњима ; о диФтеритису и о „Турск. Народу" ; о баруштинама, локвама и о дамфбаду; о поповима и о берберима; о баловима и о банкротима; о дувнама и о роткви с першуном и т. д. — једном речи, говорило се о свему и свачему; само „српски свет" није говорио о избору посланика, који нам предстоји за неколико месеци. То се Стармалом дало на жао, па се баци у позитуру и повика громовито-ситним гласом. „Браћо, суграђани." Чујмо, чујмо. Стармали говори! може слушати и ко није претплатник. Браћо, суграђани, комилитони! На то се Стармали нађе у чуду и возопи гласом велијим: „Та ја вас јоште нисам ништа ни иитао, а ви већ одговарате: ја! ја! ја! — П1та то значи б р аћо, суграђани, комнлитони?" „ Ја милим Тони!" — Ја милим Тони!" повикаше многи гласови. Сад тек пуче Стармалом тама пред очима и

виде да народ схвата о чему треба да се говори зато настави овако: „Е, браћо моја, суграђани и комилитони! али тога није доста, што вимилитеТони, Милити] није доста, кад се ради о тако важном питању као што је избор посланика, ту треба својски коракнути и момачки напред поћ и. Ено видите друге странке не миле, него горопадно макљају ногама око своји кандидата. — Зато вам ја намигујем, да завирите, ма кроз пенџер само, у порезно званије, па да запитате: Хер Фетери, имам-ли ја какве рестанцијице, коју знам да ни после неће турски хоџа за мене платити. Ал да ми истину кажете, а не као оно пре три године. ЕГа ако имам што да платим, да скинем и ту бригу с леђа, па да ми се послене каже: е драги Србине задоцнио си се на избор! — Па онда да се по каткад малко, сваки дан о избору разговарате. Могли би сте се баш каткад тога ради малко и сви око црквице или око школице скупити; — не би срамота била ни какав мали одборчић створити, који ће о свему да води рачуна. Јер закон иште да сваки по своме уверењу посланика бира. — Та избори су слободни! Може и г. Бенда бити изабран (тамо где год у Сегедину, Дебрицину, или у којој другој већој и н>ега достојнијој вароши): — ми не бранимо ако ће и г. Шрајбер бити изабран (н. пр. у Буљкесу), али у Новоме Саду, — то и ћорава баба зна (саио брудер Јаша и његов буразер неће да знају) треба да остане посланик Србин, и то такав Србин који зна где вас боли" Стармали је хтео и да продужи, али је свесним људима и комарац музика, а несвесне можеш вући и за руке и за ноге, и за нос и за уши, па опет не помаже ништа. А међу тим и српски свет поче гунђати: Зар смо ми деца, да нас мораш опомињати! — Зар ми незнамо своју дужност? — То се гунђање Стармалом допало, — и оде кући, и тамо сад чека, да види шта ће сљедовати.