Стармали

42

„СТАРМАЛИ"

број 6. за 1881.

Текст на најновију бечку ноту, Једна нота другу рађа. Не згоди се куд се згађа. Цигурније плови лађа Кад у њојзи нема свађа. Стрпење је танка жица. Парламеит је Фина тица, Она бира таке гране, Где је мира и тенане; Њој не прија, не прија Музичица — м а ч; и ј а. Има неких журналиста, Што су налик на МеФиста, Ил на каквог антихриста; Нађу згоду, па подбоду, Кад подбоду, онда оду; И невешт' се чине, смели, К'о да нису лукац јели, (— Лукац бели). Већ кад други за њих пати, Перу руке к"о Пилати. Зато вељу бечкем роду, Да о' не греши о слободу. — Стрпење је танка жица. Парламент је $ина тица; Не вурај се даклем на њу Нити ноћу, нити дању, Јер ако је номериш Одлети у — Кромериш. Шиш-миш. Шетња по Новом Оаду, 1ХУШ. Једва једанпут доживесмо, да можемо прозор отворити и главу на улицу промолити, те мало по комшилуку разгледати. Све од јесенас до сада, дакле од октобарске дипломе, па све до ф ебруарског патента беше зиме, снега, плебаношких цотписа, ветра, и других немилих и хладних ствари, тако да човек није смео ни да извири кроз прозор, него смо морали да седиио код вруће Фуруне, те да сечемо купоне, да бројимо плесниве цванцике и зарђане дукате и да штудирамо шта ћемо на пролеће јести, ако преко зиме сав новац прокартамо и издамо за порцију. Боже мој, како се на овоме свету све мења, почињући од месеца на небу, који је — као и земаљске ствари — промени изложен, па све до длаке, што ју вуци мењају, задржавајући међутим своју стару ћуд. Па кад човек у пролеће промоли главу кроз прозор приметиће по комшилуку велике промене. Како је јесенас, као и сваке јесени, била сеоба партаја, то се човек изненади у пролеће, кад види промене у своме комшилуку: Ено на ономе прозору, где ои прошлог лета виђао увек анђеоску главицу оне плавуше, сада је промолила главу

тедна свакога поштовања достојна стара чивуткиња са изрецканом капом на глави и са наочарима на врх носа, те купује кроз прозор переце; у оном другом прозору, што је летос био пун свакојака шарена цвећа, видиш сада лонац са ћирисом и неке старе ђонове од чизама, а на прозору држи чизмарски шегрт дете и забавља га дајући му у руке неку стару папучу; напротив на прозору, на коме је лане онај ћелави адвокат у шлоФроку увек после подне пушио на дугачак чибук, сада виђаш по који пут једно весело црномањ^сто девојче, како се разговара са једним младим лајтнанчићем; из оних прозора, одакле си лане слушао милозвучни глас једне дивне певачице уз пратњу гласовира, сада често чујеш грмљавину неког зрелог женског гласа уз пратњу бацања шоља и четака, уз које се звуке чује подекад Флегматични мушки баритон и као да разабираш речи: „Та хоћеш ућутати већ. једанпут, јер одмах идем опет у кавану!" Па каква је промена на улицама! Док смо зимус, кад је био снег и цича зима виђали по улицама само згурене лебарице, бербере, докторе и писмоноше, сада су већ и наше лепе госпођицеи госпе усудиле се оставити топлу собу и „ТЈећег 1.,аш1 ип<1 Меег", „Вагаг", „Б1е с!ге1 Мизке&е1 "е" и ,,Фрише Фире" и измилиле у шетњу, али још у топлој хаљини и са колчаком, у којем незнамо имали осим мараме и који „шпил" карата ; шта више и малена дечица, мали момчићи и малене кокице, у шареним топлим хаљиницама, батргају се по улицама, а воде их за ручице старије сестрице, које су веће од њих и иду већ у„клост.ер" на науке, а неке су од њих на римски бадњи дан и „Језуша* престављале. Но нису промене наступиле само на улицама и у кућама, нису само у великим собама него и укабинетима. У Београду, на прилику, настала је од јесенас промена у кабинету. Кад се тај „кабинет* издавао, заборавили су на таблици написати оно уобичајено: Диг Гиг зоПЛе Неггп ги уептеЉеп," те сад не знамо, да ли ће они, који су ушли у тај кабивет, солидно (се) владати и хоћемо л' моћи бити с њима задовољни до послетка. Има још и других промена од јесенас. Док смо јесенас у подрумима и хамбаровима својим таку тескобу имали, да се од силних буради и хране не могосмо ни окренути, сада хвала богу имамо комодитета и простора толико, да би могли у њима сви потписивачи адресе чардаш играти. Жито смо продали Чивутима, кукуруз Јеврејима, вино Жидовима, ракију Израилћанима — а тај новац, што смо за то добили потрошили смо код Семита, и тако су нам сада подруми, хамбарови и џепови празни, те се неће у њима котити пацови, а и Чивути ће сад од њи бегати. А и н а р а в наша и манири ће се сада знаменито променити, јер је изишла књига „О тмен свет" (одучитеља Пере) — види препоруку у „Школском листу" —. која ће нас