Стармали

„СТЛРМАДИ" БРОЈ 7

за 1881.

51.

Сентомашке елике и прилике. Куи Рада. Мој кума Рада вам је човек од заната. Са овојом Фигуром — која узгред буди речено доста незграпно изгледа — не импонује баш много, јер сувише скромно ходи, — баш као да је свој занат, у каквом манастиру као искушеник изучавао, премда се са калуђерима на једним колима не би возао. Иначе је човек доста мирног и благог темперамента док је сам; а када се мало помеша са каквим саФтом, онда већ оће по кадшто и у политику да задре; особито ако се какав брат по својој несрећи нађе, да не поња Горчакова и његову иолитику, ту је мој кума Рада сместа готов да га капацитира, а у крајној потреби, да му то и рукопипателно интерпретира и разјасни. На свој занат много држи, и поноси се с'њиме, и тога је уверења: да је дунђ е р с к и*) занат први занат на свету. А ако би му когод ма из шале предпоотавијо занат брудер Јашиног бербера, а он би тек преко рамена возвратијо: а што би тај славни брица радио, кад би морао на какав виши тороњ крст метати ? Као што то многи други, тако је и мој кум Рада имао свога „ШтекенпФерда," који га је увек заносијо за каквим отличијем, сирјеч цех мајсторством; али до ког никад није могао дотерати, не зато што га он не би достојан био, него више зато: што су га срби мајстори држали за неког особењака, а мађари и швабе опет, —- да не тера баш најспасоноснију политику према њима; — ка што ће то и Фигура одма показати. Било је то у оно време, када су цехови и цеховске скупштине у најлепшој моди биле, којих је — цехова — мој кум Рада највећи поборник и заштитник био, јер је увек нишанијо на цехмајсторски престол. Да је наипаче увек у персони, на тим скупштинама заступљен био, о томе не треба нико да сумња кромје безумна, јест дакле тако. Али преко свег тога, никад није био срећан, да га цех мајсторско ждребе погоди. — Истина он никада ништа није имао против предложених особа за цехмајстора; али је свагда напомињао: да би при избору тог великог заштитника леаих вештина требало узети обзира и на занат, из ког се исти бива. Скупштинари и другови, увек су му одвратили, да га не разуму! Доће време, разумет' ћете ме, била је кума Радина завршна реч. Као свугде, тако и овде, држао се цех строго уобичајеног узуса: да је изабрани цехмајстор частијо, односно тамо су се сви мајстори и другови тога цеха частили. Мој кум Рада никада, или врло ретко је ишао на те части. — Загонетку његовог уздржавања, не би баш било тешко решити, сирјеч кад се јошт зна, да је вечити ашпирант цехмајсторског жезла био. — На позив другова увек је одговоријо: за моје новце могу пити де хоћу. Истина и он је сваки пут, и сваком приликом том благом и свечаном дану одавао достојну пошту, али увек у биртији. — *) без сумње, јер то се види и по Чебу.

Па и последњи крат, када је мој кумашин уз приличан изглед на повољан усаех — пајвише ашпирирао на цехмајсторски трон, - - и опет — па и опет бист Фетер Коби за цехмајстора изабран. Сви бирачи одоше Фетеру, а сам мој кума Рада у биртију. Кад је било ноћи у поноћи, а мој вам се кумашин у најбољем расположењу добро наћевлеисан, крене своме белом двору. Не намера, него баш га пут нанесе уз Фетер Кобину кућу. У тај пар су баш пијана браћа код Фетера расправљали нека замршенија међународна питања; и ваљда је баш сам случај тако удесијо, да су мађари баш у тај пар песницом почели своју браћу зрбе капацитирати, када је кума Рада под Фетер Кобине прозоре стигао и чуо тај нов начин гласања. Ал да вам је било стати па гледати, кад но Раде у собу уљеже, па вам стаде онако темељито и одрешито на ствар реплицирати, е мислиш да се помамијо. —- Фетер Коби је баш те године правијо нову кућу, па је пред кућом ископао грдну јамуру, из које је земљу за набој куће вадијо. Мој кума Рада, како је ког противника за јаку зграбијо, тај се већ у јами сподобијо. Није окренуо неколико пута, ал већ јама пуна маџарије, и од ње је кума Рада прави АмФитеатер начинијо. Јама је дубока, да без мердевина није ни мислити на излазак. — Кума рада опреми прво она три Србина, којису гласали за помоћ против маџара кући, закључа авлинска врата, кључ узме себи у џеп, докле је он то израђивао и наређивао, дотле су они у јами — њих 7. на броју — надметали се све циФрастијим изразима према кума Ради и народности му. Сад вам се мој кумашин истом спусти и сам у позориште доле, са цехмајсторским жезлом у руци. И сада се тек одпоче права катастроФа, јер кум Рада одпоче сад неку чудну експериментацију; т. ј. тео је да види за кол'ко ће времена истерати алкохол из забућених маџарских глава, те вам одпоче чаробном палицом кретати и десно илево, па де ког довати, сареФреном „кад ћете ме разумети?" А када је мислијо, да је ствар чега се ради у јаму спустијо, доста и на ситно и на крупно браћи интерпретирао, онда тек један од слушалаца мораде подлећи, и кума Раду дићи да на поље изиђе." Мој кумашин се сад са Фетер Кобијом лепо опрости, па он оде двору аевајући, маџарија оста дрктајући. Негда било сад се приповеда. Н—д.

Паметнији. Гавра се свадио са својим комшијом Нантом, те да му напакости отиде тајно у пантину авлију, отвори кокошињак, те попушта сву живину, која се разбегне ко]екуда по комшилуку. Пред капетаном који запита Гавру зашто је он попуштао кокош, овако се Гавра бранио: — Ја сам се с Пантом свадио, а пословица каже, кад се двоица сваде, онда увек паметнији попушта. Аб.