Стармали

„СТАРМАЛИ" БРОЈ 8. ЗА 1881.

боље бити, да обојида ћутимо, као што ћуте владике пакрачки и горњо-карловачки на то, што у н.иховим дијецезама многи нравославни прелазе у у н и ј у. Ми се данас дивимо свештеницима нашим из прошлога века, кад су се по примеру Хусову дали за веру мучити, у ланце окивати и тестерити, а да ли ће се потомци наши после сто и толико година тако исто дивити данашњим браниоцима вере прадедовске? Дед' сад, господо, ступите у акцију, пишите адресе и тужбе, стављајте се с министрима у споразум, да сачувате народ од пропасти. Дед' сад, господо владике, пу туј те по народу, али не ради парадног дочека и свечаног (о трошку општине) ручка, него узмите духовну лозу, па враћајте у стадо заблуделе овчице, угледајте се на Штросмајера, па пишите и ви „окружнице," наравно у православноме смислу. Та прелаз народа православног у туђу веру од веће је опасности по будућност народа нашег, него трошак на држањесабора, којему је задатак утврђење цркве и напредак школа српских; покажите ви сада, да ви нисте „слабоумни," као што старешину свога називате; покажите, да народ што ено оставља гомилама веру православну није нашао прецеденса у вашем поступку, кад сте ви, као пастири стада, постали „ешпереши" и „плебаноши;" покажите, да се „студен" ваша не „жари" само на онај вулгарни начин, што вам га је велики песник народни у очи рекао, него нека вас мало зажари и ревност у обрани лепог православља нашег; та покажите, да песник нема право, што са горком сумњом пита : „Има л' јоште свештеника?" Ви видите, да се „бура титра с бродом," па покажите, „шта вам чинит' ваља!" Ова моја пећ, што покрај ње пишем, то вам је да вас бог сачува! Пре сам се тужио, да ми дим у очи шаље, те ми при писању сузе натерује, сад ми опет ударила јара у главу, те ме глава тако боле као да ме ко 1Птросмајеровом „ окружницом" или Бонтутовим „уговором* по глави бије. "Чиме да лечим и разхладим главу ? ЈЕ е д а нема више, растопио се, ха, али се још није растопила студен и ледена немарност наше преподобне господе — ух, ал' онда ћу опет добити ревматично севање у души и костобољу у срцу, даље дакле с тим ле ком, далеко му лепа кућа! Кад је о „немарности" реч, не могу а да се не потужим на панчевачке штипендист е, што већ од како су јесенас отишли горе на школе, још ни крајцаре нису извадили од своје штипендије. Зар је то благодарност према покојним завештатељима Сандуловићу и Барајевцу, који су 1835. год. основали закладу, која данас взноси 50.000 Фор. да питомци њих. ви н е п р и м а ј у ни крајцаре ? То од штипендиста ових заиста није лепо. Они дакле волију поБечу гладоватиибез књига учити(јер шта ћејести и купити, кад од 1. септембра прошле годин е још ни пребијеног члана општине и магистрата не добише?) они се волију патити, него да правним путем потраже оно, што им припада, и што им не поклања ни општина ни „племенити" магистрат, него блажене успомене добротвори њихови а за њихо-

во добро владање и труд. Ми не знамо чије је руке грч ухватио или да ли се од вертхајмове касе кључеви изгубише, али свакојако би, већ и из поштовања завештатељске воље, требало да питомци припадајући им део п р и м е, па ма се како од тога угојили и ма се сваки дан по Бечу на екипажи возили. (Ову приповетчицу донећемо у свој опширности њезиној ако буде нужно, но дај боже да на овом прође, и да јогунице попусте.) Ватра се у мојој пећи разбуктила, те је сад пријатна топлота, мрзи ме да оставим собу — е па наравно, тако исто и други људи, седећи у топлој соби и пушећи после ручка турски чибук не могу себи да уобразе, како је то, кад штипендиста какав седи гладан у хладној соби у Бечу и штудира — где ће узајмити два сексера да купи хлеба и сланине! Иначе смо у НовомСаду сви живи и здрави и кад пођемо из јутра од куће на доручак, а оно нам отварају апетит црвени плакати по ћошковима са речма: Е1јеп ТЈзга К а 1 т а п, к6рух8е16 ! — Каква је то опет цепаница, Катице, што мећеш у Фуруну ! Зар нема ситнијих дрва ? Та кад ће се ту доћи до пламена! Биће све сам дим, што загушује. Елем да не заборавим на чему сам; почео сам, чини ми се, да говорим о избору посланика у Д еб р е ц и н у. Та врашка пећ тако ме збуњује, да ми је све збркано пред очима и чисто мислим да пишем Јашине мемоаре или да сам специјални сарадник „Стармалов" за рубрику ,Б убнуотека", Како сам усљед тога збуњен, кад би хтео резумирати све ово о чему сам у овим врстама писао, могао бих лако доћи до ових резултата: да Јаша Игњатовић не прима штипендију, да Тиса Калман хоће да прими православну веру, да „плебаноши" мећу цепанице у фуруну, да Бонту пуши сад чибук „поред вруће пећи", да су ђаци У Бечу изгубили кључеве од вертхајмове касе и да Штросмајер пише „ћеретања уз пост." А на такве разговоре би и сам „Отмени свет" учитеља Пере допустио да се сме рећи: На здравље! ,,8петз1а Нгга!" је ваљда опазио, да му напрезање његово не помаже, теје сада снагу своју удвостручио : он је почео сада да излази д в а п у т на. недељу, те ће од сада дакле у Срему двапут више Хрвата бити него до сада. Благо поп К у ц и, кад има тако врсно (мал' не рекох „врзино") г л ас и л о. Но мени се чини, да ће то г л а с и л о и при идућем избору бити надгласано. И ,,8петзМ Нгуа!;" гуди да је у Гудовцу (које место спада у беловарску парохију) прешло српско (само што ,,3г. Нгт." не каже „српск о") становништво у католичку веру и то због чега мислите ? Да ли усљед Штросмајерове „окружнице" (мал' не рекох ,,о к у ж н и ц е)? Не, не, није због католичког свећеника, него због „престрогог утеривања поповског бира по пароху Стерковић у". Дакле видите ли ко је крив нашој пропасти — сам ,,Израјиљ". Дед' сад потписујте адресе и потворе! Је ли ш т е т а за саборски трошак, који би имао и скупљање бира да уреди и народу а и поповима да олакша? *