Стармали

„ СТАРМАЛИ* БРОЈ 8. ЗА 1881.

Сад је опет натурала у Фуруну немилице као да се Фуруне ложе „Сановницима", „Отменим светом" и „Виделом", а не скупим и добрим дрвима! Не уме да штеди. А бојим се ако овако и даље узиде, да ће нам се и кућа над главом запалити, а канда нам се већ и глава пуши! „бпетзИ Нгуа!;" хоће да је тумач јавнога мвеаа у Срему, и видећи ја ту његову скромну намеру, сумњам и штудирам, да ли је Милутин Гарашанин на београдској скупштини ,8петбко§ Нгга1а' на уму имао, кад је оно казао, да је јавно мњење безобразно; и ако је, онда ја замерам „Самоуправи", што то Гарашанину пребацује. Онај Мр-. Шерлеј, што каже у београдским новинама, да је изумео сигуран лек против диФтеритиса, добро би било, да пронађе сигуран лек још и против „сремско-хрватске" несвестице и занесености; нека и поп Кукинцз меће ,,на кад" и „гаси им угљевље", а добро би их било мало и протрти. Но најбољи ће лек канда бити српска свест и патријоти зам наше сремске браће — Пазите да се не угаси, додајте још мадо здравих дрва, жеравица нека ее разгоре — ала је пријатно овако „поред вруће пећи". Кртомееић. Грађа за мађарскк буквар, 187. Само млаве девојке Мађар зове: секе; — Али то су, верујте, Само кере$еке! 188. Ми кажемо: зид; Мађар взли: фал. — Но, та ми смо давно знали, Да том зиду нешто срали. 189. Све што год је лепше Мађар зове: себ; По том праву, — и зашт' не би, Све што ј' леише узме себи. 190. За укусан залогај Мађар каже: изеш! — А што ми густира, Кад ја добро знам, Мени каже: изеш\ И изеш&е сам. 191. Кад ти Мађар што забрани То се зове: тилош; Јербо он је увек добар — Само си ти лош. 192. Иозајииш му искру,

Искрене је још већма: — А иштеш ли да ти врати Сикру ће ти дати. 193. Размешање и кварење, То се зове бонташ — На тај рачун, на ту конту Долази и Бонту. 194. Кад Мађар што жели То*се каже: киван; — Ала су то ствари дивне, Кад ко има жеље кивне. 195. Кад Мађар иогледи. То се зове: низ. — Доста, доста, моја рано, Већ је доста нанизано\

Вероисповест једпог одврзана. Ја верујем, да многи лажови умеју и истину говорити, кад им је то од користи. Ја верујем, да је правда слепа, — ал не верујем } да ће јој пештански доктори очи отворити. Ја верујем, да ће се безобзирни Хрвати покајати што се нису раније покајали, док је још за времена било. Ја верујем, да се многе жене (баш као и људи) не би картале, кад би их срце вукло за племенитијом забавом. Ја верујем, да се многи само зато оженио, што му је додијало самовање, па не може да живи без па р а. Ја верујем, да ни Хамлет не би био слао Офелију у клостер, да није био мзло пореметио мозак. Ја верујем, да харинга слатко пада после пијанке, као год што опет пијанка слатко пада после харинге. Ја верујем, да се многи нежењен сада каје, што није и свога доброг друга одвратио од женидбе. Ја верујем, да је у Босну већ до сада унешено толико просветна бурмута, колико је потребно за просветно кијање. Ја верујем, да су онда била боља времена, кад попови нису знали писати. Ја верујем, да деда Јова већ има готову посму за инсталацију патријара, — ма да се не зна ни кад ће то бити, ни ко ће то бити. Ја верујем, да се људи могу навикнути и на ђубре, кад им је сваки дан нод носом, — али не верујем да им то здрављу прија. Ја верујем, да ће у шајкашком батаљону неко бити пзабран за посланика, — али да то неће доктор Петер, о томе не сумња ни Тиса. Јест даклем тако. Ја верујем да ни ђаво није тако црн као што — је црн неко, који се не зове тако,