Стармали

„СТАРМАЛИ* БРОЈ 10. ЗА 1881.

Шетња по Новом Саду, 1.ХХИ. Кад човек Новосађанан зажели да види своје драге пријатеље на страни, н. пр. у Сомбору, Сентомашу, Уздину, Тителу, Вршцу. Чуругу и т. д., а он мора онда да узме с тавана своју прашњаву путничку торбу, да стрпа у њу коју кошуљу, гаће, мараму, помаду, парче сапуна, чешаљ, дувана и тиквицу са ракијом, па да отиде на агенцију, попије коју чашу пива с пеном и поједе кобасицу с реном и да причека по дана док лађа не стигне или да повери душу своју каквим труцкавим колима, да му ју истресу. Али ових дана беше сасвим друкчије. Ми видесмо драге наше Сомборце, Сентомашане Жабаљце, Карловчане п т. д и без путничке торбе, без кошуље и другог „веша", без сапуна, чешља и тиквице, видесмо их при обичној шетњи по Новом Саду. Пошто смо на бирачком збору свршили братски догивор на основу бечкеречког програма, отидосмо с браћом код Тоше у пивару и на пријатељску вечеру, где развисмо збор на основу сомборског и сентомашког програма. Онако лепо искупљени после озбиљнога рада на збору бирачкоме у читаоничким дворанама на заједничкој вечери чисто смо увиђали, да је имао право онај социлисица, што је предлагао да се што чешће састајемо, а не сваких девет година, јер заиста је годило срцу и души гледати овако лепо искупљену браћу из свију крајева наших, те

зажелесмо заиста и сали, да се што чешће састајемо и виђамо. Један ђаволан из Сомбора изражаваше ми своје чуђење што смо им се за станове, где ће конаковати, постарали, говорећи: Зар смо ми дошли к вама да спавамо? Дођите ви к нама, па ћете видети, да ће вам к о н а к бити излишан! — Пошто сам имао прилике да искусим да ово није самохвалисање то сам наравно ћутао, јер сам и ја пре две-три године пропутовао кроз Сомбор па са братске в е ч е р е управо на жељезницу ишао, која се у 7 часове изјутра из Сомбора креће. Онда сам нутем штудирао „о српском гостољубљу у опште и о сомборским ЧеликСрбима нонаособ." Приликом бављења страних гостију у нашој вароши имао сам прилике, да прислушкујем и нехотице разговор између једнога Сомборца и Вршчанина. Био сам т. ј. у дворани, где је збор био, тако стешњен, да сам разговор морао начути хтео не хтео. — Бога вам шта је то с вашим „партајама" тамо ? (Не знам који је то питао, Сомборац или Вршчанин.) — Не зна се крсна имена! (Не знам који је то одговорио од њих двојице.) —- Та ту има канда неких личних интереса? (Не знам који је од њих то приметио.) — Та то и јесте прави узрок, али то канда не води добру.

ПОДЛИСТАК. ј На велики петак, 10. априла. Како је то мудро у књизи судбине нарзђено, да „Стармали* баш данас на велики петак има да изиђе! Јер шта би иначе читали данас побожни Хришћани, нарочито калуђери и владике ? Полигичне новине не смеју узети у руке, јер новине — као што знамо — ■ доносе многе м а с н е лажи, а данас је велики пост, те све што је масно мора се оставити на страну, данас ће б — и прота усљед тога и своју мантију скинути. „Стармали" пак лишен диспозицирног Фонда и сваке субвенције тако је сув и мршав, да би скоро могао ићи у свеце. С тога га и волу тако калуђери, клањају му се и уклањају. 0сим тога познато је, да „Стармали" свакоме радо и придике чита, макар што се у Новом Саду иначе слабо чују придике, те тако и с те стране врши духовничку дужност много савесније, него неки „ешпереши" и „плебаноши" наши, а он стаје своје нарохијане само 4 Фор. годишње, док ови стају толике и толике хиљаде. Можда ће когод да рекне: па каква је то побожност од „Стармалога", кад онкао шго излази на читавом табаку — иде по бирцузпма, каванама, читаоницамаит. д., а никад га не видимо у ц р к в и, но у том баш не лежи никакав противан доказ, јер „Стармали", у жељи да

исправља погрешке, иде у бирцузе и читаонице, дакле у локале где се многи људи скупљају и где има прилике пићу, картању и другим светским пороц и ма, а за онај свет, којијепобожани и иде у цркву није нужно придиковати, јер они су и по себи већ ез 1рзо добри Хришћани, с тога и наши „плебаноши" тако добрим и ваљаним Хришћанима држе за излишно да предикују и да их саветују. Тако дакле ове посне недеље најбоље је читати „Стармалога* а, као што смо рекли, друге новине не треба ни да се узму у руке. У осталом пошто данас на велики петак и онако има доста клепања, то не би нужно ни било да изиђу какве новине. Како иде велики празник, то се сад свуда м ес е к о л а ч и. У Београду су се пожурили, те још пре времена леа .колач народу умесили, који ће се 50 година кусати онако, како су они дробили, који су га месили. На велики петак се бојадишу и црвена јаја Ако нам пошљу које из Будапеште. ваља да пазимо да није м у ћ а к. На велики петак ћемо сви постити ; ностићемо пасуља и сочива, постићемо пресног купуса, а ако да бог постићемо (временом) и наше добре цељи и намере. || Аб.