Стармали

„ стармали и број 10. за 1881.

(Не знам чије је то мњење оило). — Пропаот твоја од тебе Израјиљу! (Не знам ко то тако добро цитираше библију). — Па хоће л ту бити краја? (Један је од те двојице то питао, али не знам који). КраЈње би време било! Рече један, али не познајем им гласа, па не знам који Вршчанин или Сомборац). (После збора добијем „Недељни лист" од тога дана у шаке. Прве речи у томе броју гласе: „Срби сви треба листом да пређу у мађарске либералце. ' Дакле листом треба да пређу ? За то је дакле и брудер Јаша својим листом („Т1ед_ел.шш") тамо отпшао. Аб.

Ескуланијаде. (Продужељс.) ЈГечник. Но, па јеоте-ли узели прашак, што сам вам га јуче прописао? Мајка Ксенија. Јесам, господине. Ал је био страховито горак. Лечн ик. А зар га нисте замотали у остију, као што сам вам рекао ? Мајка Ксенија. (Снебивајући се) Оаростите, господине, — али, та знате, ми смо православни; зато га иисам замотала у остију, него сам га угурала у наФору. Али све бадава. Кад сам почела жватати, мал' се не помами од тешке горчине.

Зачудио сам се, кад сам после више година састао се са неким својим старим познаником, па га запитах, чиме се сада бави? а он ми одговори: „Е, ја сам сад зубни лекар". Нисам могао да се задржим, да га даље не запитам, а где си ти море тај посао изучио ? Мој познаник само се смешкао, није хтео да се упусти у потанко разлагање. Али његов друг, који се с њиме шетао, рече ми: „Не питајте ви њега, он о томе не говори радо. Него ја ћу вам казати. У винограду његавог комшије било Је много траве зубаче, а он, како је био безпослен, увек је чупао ту траву; па кад је сву зубач/ оплевио, онда му је пало на памет, да се сад већ са пуним правом може прогласити за зубна лекара." Но па то је лепо, приметим ја, — ако ми кад поникне зубача из десни, доћи ћу ти да ми је извздиш.

— Снаш Јуло, јесте-ли чули како је наша милостива госпођа страдала. Пала је са басамака; а доктор вели да је сломила Фалично ребро. — Тако јој и треба. П1то носи Фалична ребра.

Болесница. ПГга, господине, ви кажете, да кисео купус шкоди. Но јесте ли чули, то вам баш не верујем. Моја баба, кад је била најболеснија, на по сата пре него што ће умрети, јела је кисела купуса, — па јој није ништа шкодило.

М у ж. Но жено је-л ти био дектор ? Жена, Јесте. М у ж. Па шта је казао ? Жена. Казао је да ће добро бити, да ћу скоро оздравити. Муж. Е, зна тај, ђаволску матер! Чекај, сутра ћу ја теби довести другога. (Продужиће се).

Шидски у'ча, Каква су нам сад вргмена Може бити сватси враг. Може јоште ЈПидски у 'ча Добит' какав немешаг. Грб &е му се лако наћи: Крепка рука с обе стране А у среди — то тек вреди Четир главе расцопане.

Стенографеки, Данас 1 врло красан. Кад се дан почео раз2 јати од ноћи устао сам, упрегао у кола и седе&и на ло3 отидох на салаш, где нађох рају искупљену. У то ће већ по4 аја да се весели. Пило се, певало се, и о5 пило. Весељу не би краја, које се увеличало још при6 вијем нових гостију. Но сад ми је већ пуна глава, те с тога 7 на кола да идем кући. Тубакеру и шешир заборави8 на салашу, и ако ме жена узгрди што сам „весео", ја ћу је 9 ати. Знам да сад, чекајући мене, и10 во и невесело по соби и знам да је пуна 11 рожијег и једа најљућег. Повео сам на каву и моја 12 арија пријатеља, па како бог да! Аб. Глуварик и Безубик Глуварић. Да, збиља, та ви сте се скоро оженили! Па како вам се зове жена? Безубић. М а р т а. Глуварић. Но, но, — па та знам да се к а рт а, него вас питам: како се зове.

Глуварић. А шта веле неки новосатски листови о изборној конФеренцији у Н. Саду на цвети. Безубић. Та то си могао напред знати да ће да грде. Глуварић. Е па пусти их нек смрде, — то је њихов посао. *