Стармали

„СТАРМАЛи" БРОЈ 18. ЗА 1881.

1ХХХ1У. Еад положиш заклетву Немац вели: ајд! Ајд овуда! ајд онуда! — Како стаза већ кривуда Не знаш ни сам куда. 1.ХХХУ. У Немцу су скривене Све лопоте тајне. Чак и саме к о с т и, И те су му бајне. 1ХХХУ1. Свашта бива са парадом Под њином командом, — И кад кога вежу, И то бива с бандом. 1ХХХУП. Ми кажемо : су за, А то Немац зове : цере. (Из искуства знамо —) Јербо кад нас види илакат\ Мисли да се г^ерекамо. 1ХХХУ1П. Кад се жуље туђа плећа, Немац ништа не осећа. Мзкар кол'ки терет био, Што је другом упртио, Он ће увек каст' : Е па то је лает! 1ХХХ1Х. Немци воле јести кеља, То је лајбшпајз, тако веле : — Па зато се већ и гуша Њина зове: келе. ХС. Код Немца је нова мера Ко и стара; То ја давно знам. Кад се на ког он ра рди, То је увек био грам И јоргане, старе, нове, То он увек: деке зове.

Живио Иштоци! У нашој лепој земљи Шајкашкој има здраво и лепо српско село Ово не би било ништа ново и необично, јер и друга су шајкашка села лепа, здрава и српска. У томе селу беху недавно сватови. И то није ништа ново и необично, јер како је дао бог добре године, то се свет жени и удаје, па сватова хвала богу доста, а комунизам није још продрво у нашу лепу Шајкашку, ма да има у њој доста младих комуналних учитеља, а комунисте су протид

брака. Комунизам велим није још продрво у Шајкашку, продрла је само вода, ал' ова је мање штете и оаасности унела у ту питому земљу, него што би унео комунизам, социјализам, назаренсто и мађарски шовинизам. У су дакле били сватови. Али не сватови са гајдашем, чутуром, пешкирима и покрваним точковима и ребрима, као што су обични сватови, него ови сватови беху сасвим друге природе — беху то чивутски сватови. Женио се млади и благонадеждни јуноша Игнац ШаФтелес, трговац са зарђаним гвожђем, чипкама, перјем, кукурузом, старим торбама и свачим, што у ту струку спада. Игнац је позвао лепо друштво у сватове, све по избор сународнике своје, који се тако исто крсте као и он, но међу осталим пријатељима својим позове он и браца Милана Ч., свога првог комшију, с којим се он из различних узрока добро живовао, у сватове своје. Браца Милан Ч. није могао одбити позива свога комшије, само се мало дао у бригу, што не познаваше обичаја и реда у чивутским сватовима, па да се какогод неби замерио или оорамотио. Обичаје у нашим сватовима и сувише је познавао, знао је да се у сватовима мора добро јести и пити, да се $уруна у вече мора изнети напоље, да се која руда и осовина мора поломити, да се кумовом шарову мора одсећи реп, да се куму за љубав мора она највећа чаша од по акова испити или на недра просути, али обичаје у чивутских сватови није познавао и то га је у озбиљну бригу бацило. Но и ту се он досетио шта да ради. Огиде он своме побри Вогољубу. Овај је видео света и учио школе, он ће њега знати научити како да се у сватови влада, да неби осрамотио себе и своју нацију. — Тако и тако, Богољубе брате, како да се понашам сутра у чивутеким сватовима? — Па ништа ти ту нема особитог, брате Милане, одговориће Богољуб, који је прве класе шаљивчина у целом батаљону. За тим ће Богољуб припалити мало лулу на кратком камишу и озако ће наставити: — Код Чивута је као и код нас. Седи па ради што видиш и други да чине. Само ти морам нешто казати, шта треба да радиш, па ћеш целом друштву јако угодити и биће им врло мило. Чивути имају једног свога патрона, кога зову „Иштоци", он ]е њихов покровитељ и заштитник у добру и у злу и они га веома решпектирају. Учинићеш им дакле јако по вољи и сви ће ускликнути у радости и весељу, ако устанеш и назцравиш томе Иш т оц ију, они ће те обасути хвалом и врло ће се радовати, што си ти као Хришћанин тако добро познат са њиховим околностима. — Хвала ти, Богољубе, сад знам како ћу им се умилити; знаш они код мене купују вино, па би рад да им ге што не замерим. И браца Милан оде весело кући. Сутра дан у сватовима браца Милан се само бојао, да га когод не предвари у здравици, да не изиђе когод пре њега са здравицом патрону Иштоцији, *