Стармали

100

„стармалз" ерој 18. за 1881.

а кад се друштво најбоље расположило, усред најживљег весеља, устаде он достојанствено, убрише бркове, намести црте лица озбиљно и почне: — Господо и комшије моје ! Дижем ову чашу у славу хваљеном и премудром патрону и благодетељу вреднога и избранога народа, заштитнику ва ем Иштоцији, нека му се ори име његово и слава у целом свету. . . Да је коме било стати и вздети, да шта чини млада и стара Чивутарија! Поскочише ти, брате, на ноге лагане, а млађи потегоше перне буздоване, те насрнуше на мога браца Милана, једва их старији и хладнокрвнији зауставише, а бога ми не знам какав би испао УГзит герегћгт. Старији дакле и брадатији Чивути не допустише, да Милана бију, јер се бојаху рђавих последица, него ти сви појурише на аега и избацише га напоље, грдивши га и бекељивши се на њега, да се све орило по кући и по шору, Ето ти какве зле последице имају Иштоцијева начела и у нашим питомим крајевииа! Аб.

Постепено, Најпре Јаша буде Јакаб, Ко и Јован Јанош. 1Тонда попа буде поп, А за тим плебанош. Међу тим су наше ћерке Постале клостерке. Проте уче како с' греши, Па постају ешпереши. На послетку ни владика Неће бити глуп, Па ево га данас сутра, Постаће бискуп.

П у с л и ц е, У Белој цркви упражњена је једна пензија. Допушта се и оцу Герману да може конкурарати, Ја би знао како би се у Гусији могло помоћи. Требала би влада да се абонира на неколико милиона егземплара „Стармалог". „Сгармали" би онда развио сву шалу, коју сада штеди за боља времена. Па читајући таков „Стармали* све би нихилисте постале хихилисте, а хихилисте не могу бити опасни. (Са* §е§е1>еп). Кнез бугарски Александар изјавио је, да он уз дојакошњи устав не може боље владати, и да ће отићи. Сад сви чекамо, да видимо, хоће-ли бугарски нарзд тако неучтив бити, да силом задржи владаоца свога на месту, које му се не допада.

Пруске новине ругају се руском цару што седи у Гачину. А. Бисмарк што се сели из Берлина, то је бојаги масла ради. У Београду излази лист „Васпитач". „Стармалов" позив истина није да што хвали, — али овом приликом не може на ино, већ мора овај изврсан лист сваком Србину најтоплије да препоручи. Кад смо кадри толике печурке издржавати, што не би и једну племениту воћку однеговали.

Сад се опет овако говори, да новосатски и бачки попови нису зато подметли своја леђа под Анђелићеве ноге, што га они волу. Већ што су желили да им се само из Новога сада уклони.

У ш т и п ц и. Ц У делима Доситија Оорадовића стоји на једном месту: и — вратим се у Карловце, за чекати долазак митрополитов из Беча (гди је позват био ради вршачке смутње), у надежди како дође, да ће шс оправити у Германију*. Ово је писано 1778, дакле пре сто година и види се, да је још и онда било вршачке смутње и да нас је црквена поглавица још онда хтела да оправи у — Германију! * * * — Једна коресподенц карта, која је предана у Земуну 6. августа 1878. стигла је сретно 10 маја 1881 на свој 1 оаредељено место у Нови С а д. Даклем је путовала само три године од Земуна до Новог Сада! Па нека нам каже ко да није нужна жељезница! Један математичар је нрорачунао да би к о р њ а ч а из Земуна у Н. Сад могла стићи за месец дана, а п у ж за три месеца. Какав је пак подвоз ова пошта употребила није нам познато. * * & Л У „Гаднику" бр. 26. читамо једну „Ограду". Па шта мислите против чега се ограђуза ј е „Гадник" ? Против нечегаштоје написано. А где? Усамоме ,Гаднику в изишао је један чланак, који сад уредништво вели, да је писан ,из чисте наивности. — Ви сте г. уредниче у вашем 1. бр. за друге неке листове рекли да се уређују „онако од ока", а шта сад ми да кажемо? Заиста„чиста наивност"! * * * □ Даклем су у Г у с и ј и већ предузете р еф о р м е. Недавно изађе указ, којим се допушта војничким часницима, да смеју — носити брад е. — Да ли ће се нихилисте сад већ једанпут смирити и задовољити. Аб.