Стармали

„СТЛРМАЛИ* БРОЈ 13. ЗА 1881.

101

ћира. Ја бих пев'о, — би-ли и ти ? Спира. Е па и то може бити, Јкира. Добро вино да се пити. С п и р а, А и добар лебац сити. 11 и р а.Знаш-ли коме венац вити? С п и р а. Тај би моро вредан бити. Ћ и р а. Сме-ли когод о том снити? С п и р а. То је тешко погодиги. ћ и р а. Ја се бојим, — канда и ти, С п и р а, Да ће стара нота бити. 11 и р а. Ал Турци су нас већ сити. Спира. Али нису парасити. В-ира. Н>'мој своје мисли крити. Спира. Прљавштином не да о' мити. ћира. Своје јаде добро ј' крити. С п и р а. Ана — врана — сана — сити ! Ћ.ира. Де још мало песму кити ! С п и р а. Кирактери, —• то су штити. ћира. Министар је лако бити. Спира. Ал је малер, што се јавно М нење не да уапсити.

Ђ. и р а. Спиро. брате, шта нама би? та ми смо канда певали. Сп ир а. Не гали ! Зги ра. А шта су за то време наши читаоци радили ? Спира. Зевали. Ђ. и р а. Зевали ?! С п и р а. Не вали.

ћира. Кажидер ти мени, зашто ми никад не проговорисмо коју о Пирошком негда нашем попБраци. Спира, А што ме питаш, кад знаш? Док је тај добри Србин имао очња вида, ишао је путем правим. А кад му се, сиромаку замутзше српске зенице, он забатрга путем, којим окати не иду. ћ и р а, Спиро!! — Ти заборављаш, што се не сме заборавити. Спира. Јхиро!! — Ти заборављаш да господ умудрајет слепци. А видиш, ја сам тако уверен, да ће поп Браца данас, сутра прогледати, па ће видети стазе, којима је целога века свога ишао ; па ће на њима наћи нове поборнике; па ће загрлити кога првог нађе; па ће плакати као дете; па ће казати: 0прости, народе! А народ ће рећи : Благо теби, свештениче, кад ниси умр'о пре покајања! — А ја ћу онда сазвати — — Иира, Доста, Спиро. доста! Из тебе данас говори неко одушевлење, као да се коло среће на боље окреће. Спира. Коло среће сваком се на боље окреће, ко уме да издржи дане искушења. А кад ти нешто пришапнем, тек ћеш онда видети, да Спира зна, зашто се добру нада.

Стармалов сан, Знате, ја ретко снивам, ал кад ја снивам онда није без неке. Снивам ја јуче, а мени један човек (родом из Поузданог Извора) приповеда, како је тај дан био на бечкој берзи, да види како стоје разне акције. Па, молим вао, како стоје Анђелићеве акције? запитам ја. „Тако су пале, да их већ и сами чивути и не спомињу. Оне се још само у Пешти држе за једау Тисину длаку, — а и та је длака тако кидљива, да ваља само јаче повучи, — па ту и ва гроб. 0, о! — р'кох ја, као бојаги да се чудим. А које акције скочу ? Да видите, акције владике Стојковића од јуче су високо скочиле. Сви смо се зачудили. Ја захвалим моме познанику на лепој кажи. Окренем се на другу страну, и почнем даље снивати, Сневам ја, да сам на некој конФеренцији (без Томића), на којој се озбиљни људи договарају, шта сада да се ради. Запиташе и мене, шта мислим, кога да бирамо? „Ја мислим да смо ми већ Једаред изабрали као најдостојнијега владику Арсенија. Па нам је као искренима и нелицемернима дужност и овом приликом, пре свега изразити, да он ни сада није изгубио поверење народа, него га је још више стекао. Дакле треба остати при првзшњем избору." „Јесте! Али можда ћемо се тиме круни замерити!!" „А зар ви тако судите о круни, да се она није могла за пет година боље инФормирати. Зар способност и верност Арсенијева није могла за то време просијати и тамо где је пре маглом опадање застрта била?! Зар се круна не би радовала ако народ са поверељем к њој приступи, и сталношћу својом још већма дохаже, да Срби нису изгубилн над у правду и правичност највишу. Зар гр. Андрашија није био још у црњу књигу уписан, па зар му није круна после ипак све поверење своје поклонила ? Зар је то увреда, ако ми не тајимо евоја осећања? Зар не би срамога било без нужде одрећи се човека, који наше поверење није изгубио, а крунино можда је за то време стекао ?" КонФеренција се озбиљно замисли. (Није било ту Томића, јер он би таки рекао, да народу не треба пи патријара ни автономије, него хлеба и т. д.) А шта ћемо са Жавковићем и Војновићем? Шта ли са Герасимом Петрановићем ? — Запаташе неки. „То су људи млађи. Они нека буду десна рука новога патријара. Нека у његовом зикриљу јачају снагу. Нека се међутим натичу на пољу општа добра и љубави народне. Па кад стари патријар очи затвори, онда ћемо тек њи метути на мерило заслуга. КонФеренција не могаше ми рећи да није тако. Ја се поклоним, — окренем се на трећу страну и почнем даље снивати. На трећој страни, ту је био у-