Стармали

110

„ стармали" број 14. за 1881.

Грађа за француски буквар XXXI. Ми кажемо : доходак; Француз: ревени. Ал и нама вели Пословица стара, Да ревена никад Кућу не обара. XXXII. Да сам Француз највол'о би Зват се Илија. Јер то значи њима Да се нешто има. ХХХ1ГГ. Србин купи најнре кућу, А ливаду иосле. Али Француз не, Он бо вели ливада је: пре. XXXIV. Ал кад Француз спази жита, Заблене се јако ! И то вам је одгонетка Загонетке те: Зашт се у Француза Жито зове: бле. XXXV. У најмањој ствари Он је великан. Код њега је велик. И најмањи гран. XXXVI. Ми кажемо курјак; Француз каже лу. (А кад курјак има сина, Онда кажу: лулу.) XXXVII. Глув се Француз познаје По колоратури. Јербо код н.их, од вајкада, Глуваци су: сур-и XXXVIII. Жмал! когод срца, душе ? Питања су здраво мила; А то код њи, к'о ни код наСу Не мож' питат без а т-ил-а. XXXIX. А знате ли да сикиру Француз зове : Ху ! — Јест 5 тако је, иштен уче! Ба сикиру с' свугде хуче. XI. Француз главу зове : тет! — Замерит' му то не смете. И код нас су главе Више пута те.те. (Наставиће се.)

И г р е, које су где сад на дневном реду. 1. У Пољској где има доста Јевреја: — Бубалица. 2.) У Цариградском суду: — Маказице. 3.) У Српској автономији: — На ^авола нона! 4. У друштву Бонтутових пријатеља: — ПуТГ.И Ш&К&« 5.) У Бугарској: — Чигра игра на леду. 6.) У неким министарствима просвете : Жмуре. 7.) У Новом Саду. — Из Кола кучке. 8.) Тамо негде далеко: — Шинтермете. 9.) У уредништву „Нед. Листа." — Чардаш. 10.) У политици попустљиви државника: — Наше ваше. 11.) Погодите где : — Вук и јагње. 12.) У Пештанској државној болници: — ЈЕопова.

Во времја оно, Во времја оно (лане и преклане), кад сам ја био ревносан читалац „Видела," одобравајући му укоре владн, која своје законске предлоге неће да износс за рана на видик и јавноме мнењу (које онда још није било безобразно) на претрес, — во времја оно помишљао сам ја у себи: Кад једанпут ови људи дођу на владу, они ће без сумње радити овако: 1., Пре него што се и замисли какав нов законски предлог, прво ће се предлагачи помолити богу, да их бог умудри, да погоде потребе и жеље народа. 2., Чим предлог буде готов, таки ће се послати у све новине. 3., Сваки начелник добиће налог, да из петиних жила иде на руку слободном претресању нових закона. 4., На сваком ћошку стојаће жандар и питаће сваког, је-ли већ добро проштудирао законски предлог, да се не би што пренаглило и затрчало. Ја сам се томе надао. И на радост ошпту морам признати, да се у томе надању нисам сасвим преварио. Јер: 1., Јер, заиста се пре свега моли богу (да спусти благословену маглу, кроз коју живо око не би могло провирити у тајну нових предлога, догод се ови не излегу). 2,, Кад се предлог зготови, он сезаиста пусти у уши новинарима (т. ј. бечким и пештанским, — а американским, гренландским и београдским листовима слободно је то прештампати, ако им је воља). 3., Начелници заиста добију налог да из петиних жила настоје (да не би ко о томе неповољну реч изустио). 4., Жандари заиста стоје на ћошкови и пазе (хоће-ли коме случајно провирити из џепа, — у место „Пресе," „Лојда," „Кикирикиа," — осми број „Стармалог"). Даклем, као што видите, ја се ипак нисам сасвим преварио у мојим надама и очекивањима. Ка лимег д анџи ј а.