Стармали

„Стармалн" излази трииут месечно. Годишња цена 4 ф . — погодишња 2 ф , — на 3 месеца 1 ф . За Црну Гору и друге крајеве 10, — 5, — 2 1 / 2 динара. — Власник и одговорнн уредник Змај-Јован ЈовановиК; главни сараднак Абуказем. Издајештампари.ја А. ПајевиКау Новом Саду. — Рукописи се шиљу уреднику (Ог. Ј. .1 оуаиоујс, ^јеп II. Рга1ега{га§зе 67.) — Претплата и све, што се тиче администрације, штампарији А. ПајевиКа у Новом Саду.

Посланије у блгарску-ту 31 Чостити кнеже, теби чине криво! Подмећу ти оно што ниси ни снив'о. С десна и с лева на тебе се дуре, Бајаги, ти са жељан диктатуре, Бајаги, ти би устав радо збрис'о, Који си јуче, прекјуче потпис'о. Б а ј а г и, ти би онај терет цео На млад! леђа упртити смео, Који с тобом деле толки млади, стари И јачи и шири чврсти скупштинари. Псују, вичу на те, а мој кнеже драги!. Ал не примај к срцу, — то је све „бајаги!" Не жести се за то, што се многи смеје, — Ја провидим твоје високе идеје ! Провидим ти мис'о, ко рхђену своју, И капу ти скидам, — (не твоју, већ моју). Ја се чудим како ником у памети, Како нико није мог'о да се сети Права плана, што си млађан сада сков'о, - План твој не мож' бити други, него ово : Радо је да дозна владалачко т' око, Је-л бугарски народ врабац — или соко. Је-л то мушки понос, — што га напред тера, Има-ли у њему чврста карактера. Је-л он шипка, што се св^ком ветру клања, Ил је пун живота и нун поуздања. Владалачко т' око радо ј' да докучи Има-ли тај народ и крви и жучи, Каква му је нарав кад му губер свуку, Каква нарав кад га из милости туку, Каква му је нарав, — кад га за ноо вуку. Какав је у једу, какав је кад пати — Кнезовима мудрим све то ваља знати, Намера је твоја пуно спасоносна; — Кнезу ј' прва дужност, народ свој да п)заа.

у, на блгарског-то кнеза, Ти зактеве схваташ просвећена доба; Што бајаги иштеш, — то је само — проба. Тог народа стране рад си видет' лепе; Па га за то мећеш мало у процепе. Ти си рад да видиш, јесу-ли то људи, Ил тај карод ниско о свом кнезу суди: Да би био кадар, онако у лету, Погазити рзчи и заклетву свету. Ти си рад да видиш снагу рода млада, И да-л чврсто стоји она нова зграда На кој' и ти стојиш, — има-л јаке стубе, Да-л Бугари устав баш озбиља љубз; Ид се само с њиме као деца хвале, А кад ко попрети, пусте га од шале. Ти си рад да дознаш, — (и то морхш знати) Зашто овај народ кроз векове пати; И зашто се није потурчио давно; И зашто се знао борит' тако славно. Да-ли за слобзду, за слободу свету, Свих народа жељу, свих народа мету. За слободу, што је тек зора крвава, Ал из крви, сунце, живот обећава, И без које нема са напреткои свеза, — Или само зато, да добије кнеза, То си рад да дознаш, — и згодно је доба. Најбољем рачуну ваља још и проба. И ти си, бајаги, рек'о речцу смелу, Иштеш им у жртву тековину целу. Тако, тако, кнеже, сви смо ради знати, Хоће-л ти је дати. Тако, тако кнеже, само тако гуди, Да видимо и ми, јесу-ли то људи.