Стармали

114

„отармали" број 15. за 1881.

Ако ти не даду, ти још већма прети, (Крај ће теби пуну награду донети). Скупићеш нртљаге, а мој кнеже драги, Узјахаћеш коња, ал само бајаги. И обошћеш коња мамузом и ногом, У трку ћеш рећи: збогом, — збогом, — збогом! № је проба само. То ја и ти знамо.) А надежда твоја, Баш као и моја Једна је и иста, — мој млади витеже, Да ће народ рећи: Е па збогом, кнеже! Одржаном пробом народ ће ти платит', А ти ћеш се онда лепо натраг вратит' ! Радостан ћеш рећи : „здраво, браћо мила, То је проба била! ГГроба вашег духа, проба ваше снаге, Мени тако драге. II ваша је сталност пробу издржала, И зато вам хвала! У поносу вашем видим снагу вељу; Отаџбину видим на тврдом темељу; Томе сам се надо' , Сад остајем радо; Мир, штовање међ вам буди, — Јер сад видим да сте људи!" Је-ли, кнеже, здрав ми био, Да сам добро погодио, И намера твоја сјајна Сада више није тајна. Па кад признаш да је тако, Крај ће бити сввју брука. А међу тим песму прими Од незнана Доброгука*). (11о боји лица назкан Еренвајс.) *) Ади ако случајио г. Доброгук није иогодио, онда ћемо мОлити његова брата г. Злогука, да он отпева другу пеому, како он зна. Уредн.

Шетња по Новом Саду. БХХУИ. Пре свега молим да се конштатира, да „Стармали" није ни мало крив, што се у Будапешти појавио тиФус и што тамо тако жестоко грасира. „Старшали" би био само онда крив, кад би се пренебригле у нашим дољним варошима мере, које могу у главном да стану на пут, да се та несретна болест и у наше дољне вароши унесе, јер како су министри, сслгабирови и иандури сада јако окупирани пословима око претстојећих избора за угарски сабор, те се старају једино како ће дезинФицирати народну свест, стављати карантине при улазу бирача у изборно место, чистити уместо смрдљивих бунара и бара дизпозиционе Фондове, старати се да господа (место сиротиње) не гладује — то је онда посве наравно, да се они не могу бринути и за ти^ус, него је сада „Сгармалова* дужност да све учини ,штоможе

предупредити ту грдну несрећу. Ово утолико пре спада у његову струку, што браћа Хрвати зову ту болест „пошалина", ал' тешко ономе месту, у којем се она пошали. Мађари не знам како ту болест зову, али сад је канда нису ни звали, него је дошла и незвана. А какве би мере могао учинити „Стармали", да ту нроклету болест уклони? Једино својим мудрим саветима. С тога је слободан да поштованој публици предложи да се по овом упутству влада : 1. Сваки Србин, који је рад да га. та несретна болест поштеди, ваља да се претплати на „Стармалог", јер он уме са својим читаоцима да се пошали, а познато је да ко има једну пошалину (тиФус.) добије имунитет, те га се не може и по други пут она прилепити целога живота. 2. Како тиФус иде највише на сиротињу, то држимо да ће бити саветно, да сваки, ко је своме добру рад што пре направи „ х ау пттреФер " и тако да се и с те стране осигура. 3. Белика се кривица баца на пијаћу воду, с тога би добро било, да се сваки коме је могуће пресели у Сомбор или Сентомаш. 4. Како тифус сада у Будапешти влада то би ја саветовао владиним кандидатима да се не даду бирати, нити да иду у ово опасно доба у Будапешту. Док су владали министри дотле и којекако, али сад влада тамо тиФус, па нек се чувају, да не буду кандидати те владе. 5. Ко хоће да је још сигурнији, да га тиФус не нађе овде у дољним крајевима, нека се одсели на северни пол. Као што рекох наше власти забавиле су се сада важнијим пословима, нарочито око и з б о р а , те с тога нека се нико не чуди, што и код нас у Новом Саду уместо дасе исушују баре и чисте смрдљиви бунари, а оно се баш у овај пар граде трот о а р и у оним улицама, којима нико не пролази ; уместо да се дезинФицирају пароброди, који сваки дан из Будапеште долазе, и прегледе путниц и, који носе из Будапеште мустре од каве, пантљика, а можда и мустре од шећера и тифуса, а ми седимо у хладу на агенцији и пијемо пива; уместо да се постарамо, да сиротиња не станује у великом броју по тесним нечистим собама,а мијојзанеплаћени порезпродајемо и последњи јастук испод главе; — ал'зато ћемо ми ако нам сачувај боже ова несретна зараза у госте дође умети лепо и научно-статистички бележити и министарству реФеровати колико се разболело, колико умрвло, какав то чини проценат, и т. д., па ћемо добити од вио. уг. министарства п о х в а л у како смо тачни и вредни чиновници! Наше новине ћуте о томе, да неколико часова од нас бесни та болест, и то је врло мудро, неће да нас плаше, у другим неразборитим државама телале новине на сва уста кад се какво зло појави, вичу на немарност власти, ишту помоћи, доносе популарно написане чланке, у којима своју публину