Стармали

118

„стармалл" број 15. за 1881.

Шта је лепота, •Један српски песник овако себи замишља лепоту девојачку : „Коса јој шора бити дугачка као мемоари Јаше Игњатовића; очи масне и светде као мантија б-ог проте ; зуби ситни као штампа у нај новијем издању Доситијевих дела; обрве густе као број шаљивих листова у Београду; усне мекане као солгабировско срце; о б р а з и румени као плакати новосадских Бзндиних бирача; ручице беле и малене, као порција сира код новосадских бирташа; ножице лаке и брзе као у владиних кортеша у Шајкашкој; а уз то још леп м и р а з — годишњи приход администраторски, оа никад лепше девојке! Аб.

Колоеална глупост, Пригодом доласка српског кнеза Милана у Будапешту сетио се „Пешт. ЈГлојд", журналистичког обичаја, да тако високом госту ваља са каввим учтивим чланком на сусрет изаћи. Али јест, — Лојд није вичан о Србима и Србији што лепо рећи, и кад у таку неприлику дође, онда изгуби памет сасвим. Ми ћемо навести само завршетак Лојдова чланка из броја му 159. — Ово је, истина, требало да уђе у Бубнуотеку, али уши тога чланка тако су велике, да у оквир наше Бубнуотеке не могу да стану. Ево како Лојд завршује свој Фамозан чланак: Дпг Оз1;егге1с ћ-ТЈ п § а г п к а п п ј е п е п тогаПзсћеп Е н к ћ а Н и п <1 ј е п е 1Ј п 1 е г з <; г Н гип§ §е^а ћгеп, (Јегеп 8ег1меп ћес1аг1', п 1 с ћ<-, § е § е п <11 е I) п а ћ ћ а 11 § Г § к е 11; гг п А 8 е 1 ћ§ 1;81;апд.1§ке11 зегпег б^ааШсћеп. ЕхГз^епг з о 11 (1 е г п V 1 е 1 т е ћ г § е г а <1 е Гт Гггкегебзге (1егвеИзеп. Даклем В П. Ллојд" допушта и ту могућност, да може бити државе на свету која би чији „КлгскћаИ" и. ,,Пп(;ег8Ми7дт§" требовала в §е§еп с!ле Ипаћћап§1§кс1<; ип(1 5е11)81;а11<11^кех<; зе1пег з<;аа1;Нсћеп Ех1з^епг." Овако што и замислити кадар је само „Пешт. Ллојд, и то у тренутку, кад му пристојност забрањује, да свој обични јед на Србију излије. Овај број „Пешт. Ллојда," наравски да неће бити конФискован у Београду (као н. пр. 8 и 12 број „Стармалог"), — ал и не треба да буде. Шта више, „Стармали" препоручује, да се тај број прештампа, и сваком Србину на поклон пошље (да га за огледало мете). Грађа за мађарски буквар. XXX. Ми кажемо: цена: Мађар каже: ар ; — Данас богме цена Многом чему пада Од како се сваки Чивут Држи за Арпада.

XXX. Учини-л му с' да је штогод тесно, Мађар каже: сик. — И другима ј' тесно, Да те једва мичу, Тесно још те како, Ал зато не сичу. XXX. Ми кажамо : наслш; Мађар каже: гат. (Не мож' да загати Ни сам своју тоду. Како л' ће загатит' Комшијску слободу! XXX. Ми кажемо : кос; Мађар каже : риго; (Ил ко риг'о ил не риго, Косовскп се барјак диг'о). XXX. У „слободне изборе" Умеша се солга. А зашто баш солга ? — Да не буде сл га. XXX. Признајте, господо, Да сте у том слаби ! Узајмите л' од ,:ас зоби, Враћате нам заби ! Ал бог ће нам дати среће, Па нас ни то забит ' неће. XXX. Мађар иглу здраво воли, — То већ знамо ми. Он се с' иглом добро слаже, Он јој каже : ти ! XXX. А фондове, а фондове, Њих брат Мађар алап зове, Но фондови нису криви Што су људи алаиљиви. XXX. Чим опази наша кола А он каже : кочи ! Србин вели, препун бола: Не кочи, нам наша кола ! XXX. А далеко што је, Мађар каже: меее. Остај, брате, остај где си, Па код куће колач меси!