Стармали

стармали" број 17. за 1881.

139

Сад остави цар сву параду и оде с кочијашем, где су градски лагуми били; ту заповеди да се отворе нека гвоздена врата, а кад се то учини, то даде себе и кочијаша одвести у једну тавницу; где је у буџаку неки човек у ланце окован на земљи лежао! Познајеш ли, ко је то? — запитацар кочијаша. Та познао би му главу на коцу! — одговори кочијаш. — А од куда он ту доспеде. И какве њега силовите савладаше виле ? 1 А зар си ти заборавио. како сам ти ја обећао: На ћу те осветити! Тек се сад почеше нашем кочијашу по малко очи отварати и стаде се омишљати с киме има посла; јер таково поштовање, које се са свију страна н>еговом војаку одавало; а после така власт, која је кадра била учинити: да за двадесет и четири сата једног спаију чак из Чоке у Темишвар донесу, у ланце окују и затворе: — то му је све доказивало: да са војаком није чист посао, него да то мора сам цар Јосиф бити, с мисли и с персоном! Пак како га је због тога неочекиваног познанства неки страх обузео, то падне на колена, и замоли цара: да милостив спрам њега буде, ако га је гдегод у своме незнању увредио! Цар се сажали на његову безазленост и поштење; рекне му: нека устане горе: обдари га богато; пак га пошље кући срећна и задовољна; а он после с другим кочијашем настави своје по царевини путовање! Н.

Гра^а за немачки буквар. С1. Србин каже мисо; А Немац: геданке. — Борјановић то је Знао и поњао, Кад је своју лепу миЈо Гедаиком назвао. СП. Немац славу зове : рум. — Хеј, хеј, хеј! Та то и ми знамо, Да је с румом славан теј. СШ. Ми кажемо: нос; А то немац зове; назе. — То је право име; Тако рећи треба. Кијавица и к од нас Дође од назе- ба. С1Т. Ми кажемо : ноге; Немац вели: фиее; — Кад то човек чује, Дође му да врисне, Јер те Немац може И ногом да фисне.

СУ. Ми кажемо : човвк; Немац каже: ман. Е сад ми је дост'о. По томе би човечанство Било манитост.

Преводи са латинског. Ап1;е рогЈат ез^. — Анта је у порти. Нос ез<; тах1шига сари<;. — Ово је Максимов капут. Сге(Шн1е. — Би ли креде ? ИпШто. — Фини Тимо ! бирегезЈ. Рест од супе. Махппе Теисгогит. — Максиме, ти си укр'о рум. — Дијонисије. Припослан о.*) „Родољубе !" У твоме 23. броју, под рубриком „Одговори уредништва", велиш ти, да си чуо, (само „Ч у о") неко (криминално) зло о некој учитељици (девојци безоружаној, која те ни на двобој не може позвати). Ти (заступник учитељских интереса) пожурио си се да то зло раструбиш. Па си лепо изнео и пуно име и презиме те девојке, казао си и у коме је месту учитељица; ниси заборавио казати ни где се родила (само још што јој ниси и ФОтограФију донео) — Да се чије поштење и част са неколико реча може у млево сатрти, то смо знали и пре, јор је то посао жена торокуша и сплеткашица. Али, — али, — ако то зло, које си ти велиш „Чуо" (и брже боље раструбио) не буде истина, — ко ће, тужан, да спере црну љагу, коју је учитељски лист тако лакомислено бацио на једну учитељицу. Та да је већ и пред судом доказано, што ти велиш да си само чуо, па и онда би се могло њено име изпунктирати, ако не ње, а оно бар породице јој ради У Митровици ових дана. Један безпристрасник, (који је овом приликом првипутчуо, да поменуте учитељице има на свету.) *) За дописе, који под овом рубриком излазе, иначе не одговара уредништво, — али овом приликом и оно одговара. Ур. Одговори уредништва. Један-два. Не би вам нико веровао, да је о тац ТеоФан знао Латински. За то таке ствари не треба посрбљивати ни премештати у наше намастире. — Ваш епиграм (По немачком) који гласи: Подај срећо бела, Богатоме глади, Сиромаку јела! имали смо смо ми већ одавна, слободније преведен — па сад су се састала оба прево да у овом броју.

ИФ"" Још се могу добити сви бројеви „Стармалог" од почетка до данас