Стармали

144

„СТАРМАЛИ" БРОЈ 18. ЗА 1881.

— Богољуб! — Даклем СоМНеТз, СоШ1е1), — лепо, лепо! И то говорећи куцне Сима на врата, ал се у тај мах нешто сети и рече Гојку: шта ћу радити, ја немам код себе дуката, а рад сам да пристојно даривам малог Богољуба? — Па не мора то бити данас; имаш времена и сутра. И тако уђоше у собу, где је ђока седио и сина свога (дрвеног) љуљао. Сима приступи и ђоки и његовој жени, рукова се и честита им прво радова н>е, изрази како га је тај глас изненадио, распитиваше је-ли мајка здрава и т. д. приступи и малом Богољубу и пољуби га у чело, па ће онда запитати: —- А зашто је тако ладан ? На то питање нико му ништа не одговори, јер ко бп смео отворити уста, кад су му пуна смеја, који треба што дуже да се притаји. — А гле каква му је то цедуљица приденута на прсима. — Па прочитај је! рече !ђока. Н I у тај мах отворише се врата од побочне собе, у којој је постављен био сго за пријатељоку вечеру, — пет-шест позваних пријатеља удесише нарочиту за овај догађај спремљену песму, која се почињала са: Априлилили! А то је исто писало и на цедуљи.

Досетке, наивноети и др, из дечија света. (Продужење). Наша слатка Лепосава нема још ни пуне две године. Она оца свога зове „Баба," а матер „Мама." Отац ју је више пута питао, кога већма воли: Бабу или Маму ? Ал она је на та питања увек дипломатски ћутала, — није хтела да се одлучно изрази. Али ономад отац навали на њу: Сад ми мораш казати, ко ти је милији: Баба или Мама? — Видивши ЈЕепог-ава да јој дипломатско ћутање ништа непомаже, расрди се мало па још дипломатскије рече: Б а м а (По томе се надамо, да ће Лепосава, кад буде већа, волети и Лубендиње).

Кад су малом Станиши показали репату звезду, он се замислио, и дуго је студирао, па наједаред ће се окренути своме старијем брату, и заиитаће. Јели Кочо ? зашто је бога другим звездама отсекао реп?

Путовали смо на пароброду. Капетан од лађе стајао је горе на своме месту, а на глави имао је као обично, капу од бела танка платна; па како је ветар дувао, тако се и његова капа таласала. Мала Анкица повуче ме за рукав и рече: Глете, чико, како оном господину капа ври!

Шалећи се са својим малим сином, рече отац да ће му купити лопту, коју може и појести. И о-

одржао је реч, — купио му је једну кроФну. Наравно, да је браца ту лопту брзо појео, — ал је оцу и доскочио, јер га замоли, да му сад купи кроФну> којом би се могао лоптати.

Мала Лела стајала је код лрозора на коме је било пуно мува. Запиташе је: Што си се ти, Лело, тако загледала — Гледам, вели. ову муву, како хоће себи да откине главу, па не може. (Продужиће се).

У Ш Т И П Ц И. §. На овој запари и врућини све ми се тесто разишло а мас-тужегла, за то оиростите, ако ми ови данаодњи уштипци испадну којекако, те буду гњецави као „Обзорови" уводни чланци, отужни као „Домишљанове" песме и без укуса као „Иосина" насловна слика. * * * = У прошлу суботу не могаше се држати г давне скупштина друштва за одржање српског народног позоришта, и то због недовољног броја чланова (а треба да дођу само 15). Сад се ја бојим да нам ,,Пешти наа пло" и „Пестер Лојд" не кажу: Пропаст твоја одтебе Србиљу! * * * -ј- Како су прошли избори, то репата звезд* и солгабировска слава губе по мало опоју сјајност. Геп им се само јопт види, а глава је замућена. * * * | Кажу, да су се солгабировскинаоружани пандури с тога разишли са Мутњаче, што је Нептун народне свести са тророгим вилама разлога, доказа и обавештаја изишао из воде, замануо на пандуре и повикао: (^иоз е§о!

Издашно смешкање. (С немачког.) Негдар сам се радо шет'о Крај прозора лепе Лене, Чекајући, шат провири, ЈПат се на ме и осмене. Данас опет, нехотице, Нронеше ме туда ноге; А Лена се и сад сменш На ме — и на друге многе. Моша.