Стармали

182

„отармалз" број 23. за 1881.

3. Да се држи вееленски сабор, на који да се позове и св. Никола, јер се накупило већ много Арија. 4. Да се на сабор бирају само они попови, који умеју мађарски потписати (на адреси) своје име. б. Да се у Карловцима подигне о трошку народних Фондова Фабрика за црвене поставе. 6. Да се поп Серавим метне у календар, ако не баш у свеце, а оно макар у „вашаре". На оваке закључке бачки благослов неће изостати, а „Еленер" и „Пестер ЈЕојд" све ће се бацакати од радости. Али како су Банат и Бачка земљишта равна, и пуна ритова, то је ту лако ђаволу свирати у конФерабље, али Срем је грбав, бреговит и и хрватовит, ту већ треба другчији момци да се заузму, ту не помажу мирне дебате и мекани благослови, ту су нужни адвокатски језици, да воде борбу и равнају терен, те да српству отворе врата у Фрушку гору, која такође „српска бити мора". И већ ее нашла сека из Осека, већ неко вара из Вуковара, да ће Срем заиста бити српски, али само онда, ако сви сложно и једнодушно будемо говорили и радили против с р п с к е самосталне странке. Све оно ваља дезавуирати, што смо док смо млађи и свежији мозгом били, и док смо текелијну штипендију уживали, мислили, говорили и радили и на то не треба сада да се обазиремо ни словом, ни делом ни помишленијем, јер ћемо тиме увредити дух Арсенија патријара, браће Бакгћа, Стеве Штиљановића и Саве Текелије. А што се тиче песме „Банат, Бачка, Фрушка гора — српско бити мора," та нам је до душе позната, али је сад стара и изишла из моде; има сад лепших и новијих песама, н. пр. у Загребу певају сад наши пријатељи, кад су онако малко весели: „Славосербом штрик о врат", па ту је песму више пута и наш „Сремски Хрват" рецитирао, да се не би случајно заборавила. Људи пак, што хоће да сачине овде у Срему неку „ерпску самосталну странку" противници су нашем схватању и нашим назорима, а кад су они нама противни, онда логично сљедује, да и ми морамо бити жихови противници. Погледајте само, каквих ђетића има овде међу нашим патронима тако је први ЦЦ, (ху! баш овде се направила к рм а ч а; кануло ми мастило (и суза) не могу даље да пишем . . .) Аб. Солга и слога. Како би се дошло лако до слоге ? Кад би сваки еолга пристао, да прво иду људи (л), па онда он (о), онда би у место солга била слога; али је то баш оно зло, што солга хоће да је најпре он (о), па после људи (л), —онда боме не може бити слога а, не солга. Аб.

Грађа за Мађарски буквар, Кад се Мађар коме руга Он то зове: гуњ. Кад му једном буде зима Потражиће и тај гуњ, Да с 1 умота у њ. М о з а к Маџар зов<з: ађ А и кревет зове: ађ. — То је врло практично; То ће много рећи. Кад се мозак разболи Може сам у себе лећи. Кап Маџари зову: чеп. — Па ето вам слике Њине политике: Једном капи мисли да ће Зачепити струје јаче. Дух Маџари з »ву седем; — Од тог д у х а берићета нема, Који всле оамо да се лема. Мађар н е б о зове иг ; — Али ми то још никако Научити не можемо, Да у томе и г у Небо поштујемо. Ми кажемо мач, Мађар вели: кард. — Рђаво је здраво, Опасно је здраво, Ако од тог долази К а р динално право.

Како је Чива насео. Ових дана умр'о је римокат. владика Конденхове. Као познат фини домишљан и сатирик заслужује да га и „Стармали" спомене. Он је имао дара да (вуде брзо провиди, а умео је са сваким да онако поступи, како заслужује. За доказ томе ево нешто из његова живота. Године 1872 доће к богатом владици уредник некога незнатног недељног листића и са уроћеним му безобразлуком поче доказивати, како је његов лист важан V како би требало да владика тај лист новчано потпомогне. Владика је уредника трпељиво саслушао и према њему се веома љубазно понашао. Провео га је кроз цео свој двор, показао му своју библиотеку, па напоследак доће ш њиме и у домаћу капелу. Кад дођоше у капелу, владика клече пред олтаром, а своме госту рече: „Помолите се и ви богу, — то неће ни вама шкодити!" Чивутин у надежди на добру субвенцију, шта ће, него сави колена па клече и он. (Да-ли се молио богу или је ра-