Стармали

200

У ш т и п ц и, А Може говорити ко шта хоће, ал' тек под Германом је процветао у Карловцима алоје, а под Бендом поче се градити у Новом Саду „ајзнбан"! * * * Ц; Од Хрватоке владе дође наредба, да се књиге ћирилицом писане, као Туроманова граматика, Обркнежевићева читанка, Матић-Мочникова рачуница и т. д. у нашој рођеној, српско-православној, народној гимназији у Карловцима не смеју у потреб љавати, него хрватске и латиницом штампане, Дивковићева, Голубова и т. д. — Сремеки адвокати, ово чинита иста влада, коју ви тако одушевљено помажете! Нек вам је сретно, видићемо куда ћете нас одвести! * * * © У Борову има три партаје, што се тиче избора свештеника: једни нису за Булића, други су против Булића, а трећи неће за њега ни да чују. * * * □ Стране новине јављајући о изборима у Троједници веле, да су Срби само на два места изабрани. (Ту разумеју Стојшића и Димитријевића.) Сад смо љубопитљиви, хоће ли се који од изабраних у Срему посланика подићи, дасе за Србина рекламује. * * * X Како су само д в а Србина изабрана од срп, самосталне странке у Срему, и како су томе много донринела и нека госнода у Вуковару, то сад можемо слободно певати песму: „Вуковар је лепа варош, један два". Само да после они непевају „Ал' мени — је тешко' . . .!" * * * У Београду се појавила министарска криза. Све је дакле промени изложено, ништа није постојано на свету ! ЗК „Стармали" види у туђем оку трун, а у свом не види балван, види к р и з у у Београду, а не види, да се и код њега појавила криза; највећма му се љуља министар Финанције. * # % ? Господина Чобића назива „Недељни Лист" у једном ласкавом „припосланом" чудовиштем (бр. 34. „Нед. Листа а ); а да гаје „Стармали" тако назвао, он би се можда нашао и увређен. Аб.

Песма петлова, Певали су негда петли: ,,Лепо-ли је све што светли." Данас опет веле петли, „Ал не ваља што пресветли. Један Фрушкогорац.

П у с л и ц е. ПГто се Гацковићева заклада ево већ 12 година раснравља па још никако да се расправи, је-ли то наша, српска срећа, или Гацковићева, или Лудајићева? Ко на то знч одговорити, добиће од мене грошић, а ко не зна, добиће од министра просвете два грошића.

Бечлије, искуством научени, сада на сваку зграду јако мотре и тако се приметило, да се не само Стеванова кула љуља, већ да се љуља и она зграда у којем је министарство инострани дела. При таким околностима можемо се надати, да ће господа у томе министарству, већ из својих собствених интереса, бити љубитељи мира.

У Београду се живо претреса питање каква светлост да се употреби за осветлење Београда: гасна, електрична светлост или друга која ј >ш боља? „Стармали" држи да ће најбоље бити она светлост, која ће свима странкама отворити очи, да страначки интереси могу још коју годину чекати, али да има нешто много важније и озбиљније, што — неће да чека.

Др. Т. Н. није могао не знати, да ће његово „Отворено писмо" нагазити на одобрење „Нед. Листа" и „Туреког Народа", — па ипак је имао куражи да га ожеже. (То се зове бити јунак — нашег доба). ) ■ Кажу да иештански ^редници носе сад гвозден обруч око појаса. А то је ]амачно за то, да не пукну од једа, што не знају, шта су се два цара у Данцигу договорила. (Ни „Стармали" не зна шта су они тамо говорили, — али толико зна, да нису пили у здравље ни министру Тиси, ни гро$у Андрашији.)

Из Новопазареког санџака јављају, да виногради не стоје баш најбоље, то јест дајекисело грожђе.

Кажу да ће се бугарски краљ женити, у з е ћ е једну принцезу из Гусије. То баш није лепо од њега — кад је већ у з е о бугарску слободу, сад опет да у з и м а другу жену.

(А<1 уосет бугарски кнез,— имамо нешто да изјавимо. Ми смо се у последње време двапут огрешили о пријатељски нам лист „Глас Дрногорца" пребацујући му да одобрава поступак кнеза бугарског. Повода томе дао је чланак „ Полит. преглед" у 27. броју истога листа, који смо овлашно прочитали, где се мирно регистрира догађај у Бугарскај,и то без осуде. Даље чланке, у којииа се тај поступак оштро осуђује нисмо чптали, али сад нам је пажња на н>и обраћена. И ми сад радо и врло радо узимамо реч натраг, и радујемо ее што је можемо тргнути натраг).