Стармали

202

„старидлл" број 25. за 1881.

Није лепо, што се већ опет школе почињу, па сад неки ђаци, који би требало друге да уче, морају сами да уче. Није лепо, што руске рубље долазе преко Невидиша, па кад већ рад н>их страдамо, бар да их и имамо. Није лепо, што је „Невен" већ увелико ступио у другу годиницу, па још не уме добро и чврсто на ногама да стоји. Није лепо, што негдашњи младићи потрошише све своје одушевлење за време ђаковања, па сад, кад би највише могли користити, немају чиме. Није лепо, што народни инжењери не раде на том, да се начини ма најужи мост од „Новог века" до „Самоуправе" оданде до ,3аставе," оданде до „Радника," оданде до и Видела," одандедо „Истока а оданде до прибрежија добре наде и жеље „Стармалове." А још је нелепше, што је почео био да се гради неки мост од »Недељног ЈТиста" до „Самоуправе" и „Радника." Није лепо, то јест не би било лепо, кад би ја овај темат (или анатемат) отегао на дуже, него што допире данашње ваше стрпење, па ређајући шта све није лепо, да исцрпем све, а за други броЈ да не остане ништа. За то се препоручујем и желим да се опет скоро, овак'1 лепо сви заједно видимо у здрављу и сваком задовољству.

ђаволански савет, У селу Н. спрема се депутлција, да честита бану Пејачевићу, што је при изборима добила ве ћину владина странка. Нарочито се кочоперио Мартин Проотаковић, што ће и он ићи за том депутацијом. „Али, ако те бан што запита" — рече један ђаволан — „хоћеш-ли му ти умети одговорити ?" Простаковић. Хм! — Па ваљда ћу што искресати. ђаволан А знаш-ли ти како треба бана титулирати! Нростаковић. Хм! — 0 томе, до душе, нисам мислио, — али ја ћу му касти, — казаћу му, — казаћу му, на пример: Ваше Сијатељство. Тјаволан. Е баш си простаковић! Ни то не знаш, да великој господи треба дјти титулу, што год већу можеш. Ако хоћеш да му даш оно, што му се кипира, мораш му рећи: Ваше ГХресијателство! Простаковић. (Замисли се). Е — а да није то опет сувише много. ђаволан. Боже сачувај. Ако строго узмемото је још мало. (Ову је тајну „Стармали" сам зато издао, да се не би бан здраво зачудио, кад добије нову титулу Пресијателство.)

Шта је то концесија. Признато је и пред богом и пред људима, да је сад већ развојачена крајина имала право придружити се матери земљи. Но „Лојд" ипак вели то је концесија Хрватима (и то последња), — јер Тиса је могао томе сметати, одуговлачити и сваке препреке на пут метати. По тој Ллојдовској логици : Концесија је и то, — кад ко коме може да успе паприке у млеко, — ал то не учини. Концесија је и то, — кад ко кога може да гурне у бунар, — па то пропусти. Концесија је и то, — кад ко коме може да запали кућу, (јер има пуну паклу машине у џецу) — ал то не уради. И тако би ми сад на чисто били са појмом : шта је то концесија. Ал онда опет не знамо, шта није угурсузлук, Р.

Грађа за мађарски буквар. Ми кажемо : п р а в о, Маџар каже: јог; У том лежи нешто вица Ко год жели здраво, Да очува право, — Мора бити јогуница. * * * Ми кажемо: к р а ј, Маџар вели: виге; Они нама виге Плету већ одавно Силом свога положаја, — А том вигу нема краја. * * * Своје а д и ђ а р е Мађар зове : ексер ; Ваљда им је искусио снагу Да њим' може приковати драгу. * $ ❖ Ми кажемо вера, Маџар вели ; хит; Може бити, може бити, Ал што с тиче наше вере, Ту ии се не х и ти. & * * Ми кажемо п р а в и л о, Маџар каже сабаљ. (Спољни душман не боји се Од отих сабаља; Њима с' само своја деца Секирају како ваља, Пл сецкају до богаља.) * * * Што Маџару треба, То се зове само: кел; (Даклем још га штје жеља Довела до кеља.)