Стармали

206

„стармали" БРОј 26. за 1881

Шетња по Новом Саду. БХХХУШ. Гледим данас (12. септембра) у календар, да видим какав је дан данас, те да ли да предузмем шетн>у, или да запалим „шлоФрок" и обучем чибук, па да останем код куће. У календару стоји: „Свештеномуч. Аутономије", дакле још и онда су неки свештеници мучили аутономију, кад су се календари градили! Да ли дакле да идем у шетњу? Ја би радо ишао, аЈ се бојим да ми се не каже: Могао си остати и код куће! Као год што се оно банатским поповима, што су претресали у Турском Бечеју нашу свештеномученицу аутономију са свих страна рекло: Могли сте остати код куће! Ја велим „са свију страна", јер и ми смо им наше рекли у овоје време, а ево ових дана им је и њихов најбољи пријатељ „Пестер ЈГојд" показао на каквом су путу, те ће сад ваљда и они, кад су већ посвирали, и за појас свиралу заденути, па био тај појас црвен или плаветан. (Кад је о п о ј а с у реч, може се казати и п а с, као и место в око појаса", што се говори „око паса" ит. д. ал то филолози већ боље знају.) Сад да прескочимо из Баната у кићени Срем, да видимо, шта нам тамо раде наши челични родољуби са гвозденим карактером. Познато је да за челик и за гвожђе лако пријања рђа, те с тога ваља сваки да пази на свој челик и гвожђе, да га често чисти и чува од влаге, јер ако зарђају онда одмах долазе на „тандл-марк" и у чивутске руке. Брудер Јаша поново взли у своме листу (бр. 37.), да „Срби листом треба да буду на владиној страни", и он је са својим листом већ одавно тамо. Избори су у Срему прошли и поп Кука као што је познато није изабран, а то је са свим наравно, јер његов дан још ниЈе дошао, он ће тек да дође о Кукову-дну., те ће онда поп Кука за јамачно бити биран. У Ердевику су гласали за г. барона не само Хрвати и Шиђани, него и сви илири, наиме винц -шшри. Него ово је мало и опасно: Како су сви винцилири оставили своје винограде, те ишли у Ердевик да гласају, то сад ако газде примете, да им је по виноградима крадено грожђе, винцилири ће се лако моћи опрати изговором, да је то онда било, кад су се они бавили у Ердевику, те место да су плашили чворке чегртаљком и чували грожђе, а они су слушали посланички говор и баронска обећавања, да ће им сваком купити по једну нову чегртаљку и сремачко муљало. У Боботи певаојеједан Србин (за време посланичког говора) : „Немој Н1 а н д о р е, глава ме боле!" То је позната народна песма, аСрбинпеваикад би требало да плаче. А и чудо је како се не заплаче, кад се сети пређашњих времена, кад се сети говора и дела тих истих сииова србских, од пре три — четири године, синова, који бипод другом заставом својим осведоченим поштењем и родољубљем од големе користи могли бити по народ србски. Али баш то

њихово поштење и родољубље, које су они пре у толиким приликама осведочили, даје нама утехе и наде, да ће сви они, кад дођу до раскршћа, па виде пред собом на једном путу провалу, на другомерапаву стену — вратити се натраг, и ударити својин и својих пријатеља старим путемпа овим до краја истерати. С једног пароброда телеграФира ми ових дана капетан, да је путовао на лађи госаодин Теовило, те није хтео да приступи једном нашем нреаку због тога, што овај није имао „ни честитог шеширана глави" (1псиб8Ш1а уеЛа). Мој господине Теовиле не гледи се то на шешир, него на оно испод шешира ! Из Срема ми из неких места јављају, да је „Стармали" крив што су нека господа постала сама себи недосљедна. С тога се на њему свете, што су они сад другчији, него што су пре били. Уједно протестирају, што се он меша у њихове ствари кад он није становник троједне краљевине и дакле не подпада под бана хрватског, као што они под њ ега падају. Саветују му такође, да ако ће да буде свима ирав, да никога не увреди, те да га и они даље примају, а он пека обуче беде рукавице и Фрак и нека се влада садонски. У место уштинака, пуслица и В.ире и Спире, нека доноси приповетке: „Био старац и баба", и нека прештампава чланке из „Хришћанског весника". Тако лист не би никога спомињао и вређас и онда би имао претплатника више него бирача у Срему. С тога би се тој господи за љубав морало на пример, овако писати у сатиричном листу: У Вуковару (опростите, не мислимо никога вређати!) има неки поп Кука (нека нам се не замери што смо то име споменули) 1 и он има побратима Фрања Вечерину (не мислимо никог оговарати, него само онако узгред примећујемо, да овај уређу г је „Сремског Хрвата"). Они тако волу српску странку (извините господо адвокати, што ово спомињемо а ми знамо да је то само Фантом ),да бије чисто појели (на здравље, ако је ко кинуо). Или: Био старац и баба, па су имали једну кућу; кад су отарац и баба умрли, кућа им се продала. Оваким чланцима не би смо никога вређали и „Сгармали" би тиме одужио свој дуг народу, који је сам себи натоварио узев задаћу сатиричног листа. Аб.

Дечија забава. Боже мој, ја тако радо гледим, како се невина дечица играју по портама и лединама, да би чисто • и сам више пута пожелео, да сам једно 20 година млађи! Ономад одем на бару, де се наша дечица обично играју и оним благовоним мирисом нападају, и тамо сам посматрао, шта тај мали свет ради и како се око своје осовине окреће. Једна гомила деце нагаравила лице и скупила се под неку поњаву, те се нешто тајно домунђује.