Стармали

„СТАРИАЛЛ" БРОЈ 26. ЗА 1881.

207

— А шта би то децо радите? — Салем алејкум! рећи ће они и прснуше у смеј. — А зар сте ви Т у р ц и ? запитам их. — Ми смо овде у турском месту. — Па шта радите? запитам ја смејући се њиховој невиној и комичној вгри. — Играмо се реакционарско клерикалн е к л и к е ! одговоре они. —- Па што сте се нагаравили, што сте тако цр ни? — Е, ми ћемо отићи у „б ра ш н ар у", па ћемо се брашном набелити. — Идите, децо, помислим у себи полазећи од њих, баш сте комендиташл ! Мора вам се свет смејати, вашој лудој игри и лакрдији. Пођем даље и наиђем на другу групу. Ту видим једно познато неваљало дериште Владу. Он узео бич у руке, па хоће ону другу децу по ушима. Нека дечица направише себи заклоне а богме и камењем се одупреше оној самовољи владиној. Но чудо ми беше, што нека несмислена деца управо под камџију. Тако се поделнше у две групе, једни вичу : ми смо на владиној страни — и дадоше се од њега шибати, други пак свеснији одупреше се оном неваљалцу и показаше му зубе те колико сам приметио, није имао куражи да их бије. — Чекај, Владо, повичем му ја, кад сам видео ту опасну игру; а што си ти побеснио! Бре, чувај се, да се ова друга дечица овде не сложе, па ћеш отићи у непело ! — Неће се они сложити, знам ја, одговори ми Влада с подсмехом, да ја њих не знам, не бих ја ово смео радити! Одем даље и чисто ми као није била по вољи ова игра . . . Наиђем оает на једну гомилу деце. Ова су неке папире исписивала и слагала једно на друго. — А шта ви то радите, дечице! — Играмо се новина! — Па како се то игра ? — Ето! сваки од нас издаје по једне новине, и сваки своје наслаже на гомилу, па их остави. — Хе, хе, баш сте врагови ! А ко је претплатник, ко чита те ваше новине ? — А ко ће читати кад има тако много новина; ето сви смо уредници и издавачи; па ми сами морамо и да читамо. — Па како се зову твоје новине Стево ? Стева диже руку и ћуши Гавру. На то ће ми један протумачити: — Стевине се новине зову „Радник", а Гавра је уредник „С амо у пр аве*. — А како се зову твоје новине !ћ.иро ? — „Уазагпар! ћеШар", агеђаМа!" одговори В.ира. — Какво је то опет чудовиште ? — То се каже сраски „Недељни лист". — А твој лист Симо? — Ја прештампавам чланке из „Недељног листа" без коментара.

— Но, на ? запитам. — Па зар не знате, да је то онда „Сарајевски лист", поучи ме несташни Миланко. — А како си ти свој лист крстио, Максиме? Запитам једног онако веселог дечка. — Нисам га крстио никако, неће ни један п оп а да дође да га к р с т и. — Молим то је „Стармали" ! повиче мали Коста, ал' не мојте се с њиме разговарати, јер и мис њиме не говоримо, он нам увек пркоси. — А шта вам пркосв, децо? — Ето шта. Мени је казао, да је боље да идем кући па да учим лекцију, него што овуда по бари вашке вијам. — А мени је рекао да нисам добар Србин, јер увек купујем у чивутском дућану, а нећу код Србина. —■ Мене је изгрдио — рећи ће једна мала девојчица — што идем код мађарских калућерица у школу; он каже његове сестре иду све у орнску школу! — 0 децо, децо, рећи ћу им ја (само да их се отресем), та то су неправедне увреде ! За то и треба да се на њега срдите и да не говорите с њиме — ако не верујете, ено видите, тако и ми велика деца радимо ! Аб.

У Ш Т И П Ц И, Д; Г. Герман издаје нову геограФију, у којој доказује, да најкраћи пут у Карловце иу Даљ води преко Пеште. * * * А Г. Ухлирж, комесар на испитима матуритетским у Карловцима, издаје Физику, у којој показује закон о падању тела. * X Банатски конФеренцијаши мећу свога оца Серавима у Турски музеј. Најпре је бно у саламури. $ * * = Г ..... се тако расрдио на неблагодарни српски народ, да вели, не ће он таком народу да буде црквена поглавица! * * * ?. Даклем шицки поп Аћа и Шидски — берберин не слажу се (Наравно). * * Пелагић вели у свом „Сгварном учитељу" да се водена болест излечи на сигурно за 6 дана, кад се катре и исцеди ротква и она вода пије. (Није него роткве !) % & * + Један калуђер пише критику на Захарије Орфелина „Искусног подр ру м а р а". (Све је основао на сопственом искуству). *