Стармали

210

„СТАРМАЛИ" БРОЈ 26. ЗА 1881.

сине своје у амбиз приватна живота (али на руке народу своме) него својом руком преломити сламку над светињом аманета српског. То је страшна загонетка. Како је то можно? — Не знам — ту би човек морао III и ђ а н и н бити, па да то својим умом докучи. Али доста о томе. ТТТта доста? Нама би да богме, још и мање доста било ал* господину барону ни то није доста. Прибира се самостална српска странка за коју се зна, да јој прваци не иду ни за сребрним гласом крстића и орденчића, ни за златним телетом тајних Фондова, ни за драгим каменом високих, широких, дубоких званија — (на трновитом путу тога свега нема) — мора бити дакле да је води нешто више,

Он за цело зна шта ради, — али шта ми да радимо? Шта ћемо сутра прекосутра и после три године радити, то ће нас већ научити ново искуство. А данас знате-ли шта да радимо ? Да се сетимо покојног чика Симе Крстића, па ко петицу, ко десетицу (прима се и Форинтица) да пошљемо његогој породици, која горку нев -љу трпи, — а за што? За то, јер чика Сима није ишао за корипгћу својом, већ се излагао сваком гонењу за љубав народа свог.

нешто племенитије*)

ако ништа друго, а оно

бар нека светла бубица поштења или нека стара луткица чиста родољубља, што сретније државе држе за темељ свога опстанка и не гуркају то под благослов жупанских, поджупанских, кнежевских, писарских, пандурских (и Бокшан би те знао, каквих још) заћушака. Тиса (вода хладна) пита преко нашиначког његовца: сме-ли то бити у држави, која хоће суноврат да се дигне и т. д. А ко ће му одговорити, да то не сме бити ? Богме не^ће турски оџа, него мора бити неко од ОЖ@јаних Србаља. Зна се да је бановим слободњацима знатнч већина већ изшегртана и измајсторисана. Зна се да српска самостална странка у данашњим нриликама може избрати само неколицину својих заступника, који у скромности својој не би ништа друго искали, до парче поштеније слободице, малко српске школице, мало ћириличице тамо где јој је местанце, мало братског признања српском именцету, мало жртвице и споразумца у корист опште нам домовинице. А зна се да то ником не би шкодило. Зна се да је г. Живковић бар у двадесет других изборних срезова могао себе изабрати за посланика. Зна се да је дојакошњи ердевички посланик стек'о пуно поштовање и у свесних Срба и у увиђавних Хрвата. Зна се да се око његовог имена обавила слога, која нам је тако потребна. Но, па ко ће ту слогу моћном руком да задрма и чисту воду да замути ? Богме неће устати из гроба барон Вук Бранковић. Треба за то какав новији и ж и в племић. И ево барон Јов. Живковић п шоћу ш и ц к е хајке истера своју мачку кроз оџак ердевичког среза, само зато, да буде једнога врснога Србина мање на сабору у Загребу. Ову лепу прилику употребљујем и ја, да г. 3. Живковићу честитам скоро добивено баронство.

*) Јесте чули, драги читаоци, ви мени морате опростити ако кад оклизнем са гдатке ливаде мудре шале па залутам тамо, куд нисам ни мислио. То мени може више пута пасирати. Така су времена, — ни већи људи не знају кад се једном крену, куд &е изаћи. Морате се томе обикнути, ако хоћете да вам не буде необично.

Поред вруће пећи, IV. 1)а 1)1 оуо пјекоПко угз1аћ 1 ђагип 21\'коу1с ргосИаИ то§ао, 1;о зат и бт1з1и пје^оуо^ пајпоу1је§ икаха пјети ро уо 1 јг а па§ети го<1и па (Пки пакап 4а рјзет оттГ в1оУ1т1, кој1та је Ђ1о р1зап га^гећаскх »2уекап, а а ко]а зи з1оуа 1 ИћПг/еуот ргас1јес1и пекас! и ис!ОП1 ргуе раске 1 уП^аге пат1асПа. Рге зуе^а тогат осИоуаИ, 4а тј је уеота хао, ■^о зе Јоса пјје паго«Но, /луео 1 буој икаг 1--(1ао 1) екоИко гЈекоуа и пага<1, <1арасе 1 рпје М1ја(1а §осКпа, 1ег <1а је <;ај икаг ргеко ко<;аг8ке у]аб1; ирисеп 1 па ароб1о1е С1гИа 1 МеЧиЛа, акоргет оу 1 1 111би ђШ ргојГевоп каг1оуаске §1тпаг1је, 1;ег ћј бе пе<1уој1)епо 1гТ)е§1а тпо^а гауа<1а 12те(1ји паз — ако је б1оћо(1по гес1 — бгћа 1 Тзгасе Нгуа1;а. Јег оп<1а зе ароб1<Л СлгПо пеМ <1ао па 1гт1б1јауапје счгШсе (ка(1 Тн 1;о Т>агип гтарг1је(1 га!>гато), рак зе ле1)1 оп(1а 4а кигпа б1оуа рорптПа, 1 пе 1)1 б1кпи1а и пабе б4аг1пбке кпЈ1§е 1 ро бгрбктП сгкуат!, а пе 1)1 111 пабе у1а<Пке буоје 4ићоузке 1>езје(1е 1бИт1 б1;атраН 1 ро 8грз1 ;уи б\ г еи<П1ј газ1;ипуаН, оп1 Н рако 1аПп1сот ^ оуоНН , ро ћгуа4зк1 т1бПП, а парокоп 1 бабуцет га§геТ>аск1 <1је1аН. Опо та1о Киза. б4о 1ћ 1та па бУ1е<;и, 1 бУ1 па81 ргеЛбабћНс! — ропоуо 1;о 12Исет —, ЗУ1 М, те1ји, р1баН оп1т1 р18тепхт1, кој1т1 р18е (Тапаз 1 зат N. ТогсНпас зуоје „Нз1;ке" и „бпетзкош Нгуа^и" 1 ко3111П је р1запо <1је1о „За соко+а 1оге 1 ЗуПо§а Јоге," б<;о зе ро уавап рго<1аје. Шбе сгкуепе кпј1§е, пазе бгћи1је, паб1 з1;ап зротеп1с1 1 рг1ер131 ћгга<;8к1ћ паго<1пјЉ р1ебата о саги Бибапи, МПови ОНШси, 1{га1јеУГси Магки 1 паика зу. бауе — : зте М <;о 1аИп1сот р1запо 1 8<;атрапо Т)По, 4е Т)1 1 Уики КагасШси 1 <1ги§ш р1зсет §гско-12<;осшјет б1игПо га тизки, ако пе ћески, а опо га§гећаски. Ке^о зат уеота гпаНге^ап, еАа Н је зугћа §. Нагипа рогпа<а 1 пје^оуот ргес. Нга1;и Тео1апи, ргаУоб1аупоти у1а(Нс1 (бН уегиа уегНо) згрзкоти 1 е<1а Н је §. Нагип 1 пје^оуој ргесаз<;поз<:1 зуој икаг рпроз1ао, 1 <1а Н §а је 1бН гарапјт 1 ргекорере1]1о. Еи ја бе па<1ат, <1а се §. ТеоГап, којх је опако Неро итјео <1а о <1§ оуоп НЈзки ри б кобзт ауеги. итјеИ 1 §. Нагипи који опако пазИ ргоб1оуШ, 1 шПјеН па вУЈеНо зуоје т1&1јепје о <;оте, (1а Н ша какге гагНке и 1оте. ка<1а <;ко ћосе <1а паз рока<;о11с1 Нјет, б1о паз о<1§оуага об. паве 11 ере У1егерга<1је(1оУбке (као 8к> С 1 п1 Мзкир 8 <;гоббтауег) Ш каП 1ко ћосе <1а пат