Стармали

„СТАРМАЛИ" БРОЈ 26. ЗА 1881«

211

о4игте р1$то, којпет зи рГзапе лаае $уе1е кпЈ1^е сгкуепе г паго<1пе (као 8<;о сгп1 е!о §. ћагип.) Преосв. владико, одговори ми, па ма не било то преко „Стармалога," него опет у једној онако лепој, заиста духовокој беседи! Кгк>тезГс. Како ја остадох дуванџија ; а моја жена фришефирџиница. (К а о н е к а мала хумореека). Да сам ја страстан дуванџија, то ви дабогме још не знате; јер ја још нисам имао прилике додухнути вам мало дима (у Форми хумореске) кроз лист „Стармали". Да је моја жена пасионирата ФришеФирџиница, то сте већ лакше моглк нагодити, ако знате у којој вароши ми живимо. Али ја и моја жева Тинка, ми се ипак добро слажемо. Ја зажмурим на једно око кад се она кар та; а она не само да зажмури на оба ока, већ још и лепезом маше, кад ја пуштам густе облаке дима мога, то јест не мога већ Футошког дувана. Седимо ти ми после ручка у нашој башти и мислимо о чему би се могли разговарати, па да нам време прође. (А оно би прошло и бзз нашег разговора, — о томе нема сумње). У то дође нека Мађарица из Пироша, коју сам ја случајно познавао. Али како сам је познавао? Онако — што-нс кажу као хрђав новац. Познавао сам је да је торокуша, чији се језик никад не одмара. Она иде од куће до • куће са кошаром пуним јаја, па нуди и продаје та јаја, доста јеФтино. — Госпођо, донео сам јаја (рече Маџарица) хоћеш купиш ? Лепо су, Фришко па јеФтино. — Не марим, баш ми и тако требају, — рече моја Тинка. Ја се повучем мало на траг, док моја Тинка пазари. Не рад јој сметати. Узех међу тим нешто да читам, — али сам за то ипак једним оком и једним ухом остао при њиховом пазару. Жена моја одлучи се да купи 120 јаја. И они се брзо погодише. Пирошкиња поче да броји јаја. — Једна, две, три, четир, пет — (ту позната торокуша мало застаде) — је-ли, госпоја, ви мора да имају много деце, кад вам треба толико ]аја? — Богме, ја сам имала тринаест деце. — Е, е, иштен уче, ко би то мислио! Даклем тринајст! (броји даље јаја) 14, 15, 16, 17, 18, 19 — (опет застаде торокуша) па је-ли вам сва деце живо? — Богме нису сва жива. Троје сам сахранила. Да ми је жива најстарија кћи, та би имала сада већ 28 година. — Ење, ење, госпоја, — та ви се само шалите. Како би то могла да буде, да ви имате девојка од 28 година. Хат баш 28 ? — (броји даље јаја) 29, 30, 31, 32 — (опет застане да коју прозбори) Та ја би реко да ви сами немате више од тридесет година. —■ Јест', скоро бог да! Кад не би било 45.

— Мичода! — Није него још што! — Та мени је сада четрдесет и пет година, па гле како ја узгледам, као да сам ваш мати. Дакле 45 ? . . (броји даље јаја) 45, 47, 48, 49, 50 — (опет стане да одахне) — али ваш је мајка живо, је-лте? — Жива је, хвала богу; али је већ постара. Сад јој је већ 66 година. — Е, бизоњ, то су лепе година, — 66 —(броји даље јаја) 67, 68, 69, 70, 71, 72, (да се не би у бројању забунила стане мало и запита) — можда вам је још и старџ баба живо ? — А, није, умрла је лани. Њој је богме било деведесет година. Али је девет година била слепа. — Охо, — то се зовеш дуго живио. Даклем велите деведесет година, и осам година био слеп! (броји даље) 99, 100, 101, 102, (умори се од многа бројања, па опет заотане) — верујте, госпоја, баш сте 1еФтино купио јаја; тако вам друга жена не би дао. Знам да ћете и други пут код мене купити. Аха, збиља, који је нумеруш на ваш кућ? — Сто и шеснаест. — Аха, запамтићу, запамтићу. Сто и шеснајст — (броји даље) 117, 118, 119, 120. А ево још једно јаје радош. Моја Тинка згрне купљени 120 јаја у своју котарицу и исплати Пирошкињи — познатој торокуши — три ФОринта, како су се већ погодили. И ова брзо оде. Али тад се у мени побуди неки несташан дух и ја запитам своју жену, је-ли добро пазила, да је није сељанка за које јаје преварила. — Боже сачувај! Ја сам добра газдарица. Мене не може нико преварити. Нисам ја куповала неглећуш, него је жена пред-а мном бројала. — А би-ли се ти, драга Тинчице, смела опкладити са мном Ја велим да ту нема више од 34 јајета, — рекох ја као добар рачунџија. — Хахаха, па о што ћеш? — 0 што год велико. — Но па реци. — Ако ту има више од 34 јајета, онда за казну ја ћу испунити твоју давнашњу жељу: нећу пушити дуван. (То сам реко, јер сам сигуран био да ћу добити опкладу). — Па то је прекрасно. А ако овде има мање од 120 јаја, онда ћу ја, такођер за казну, испунити твоју давнашњу жељу: нећу више играти ФришеФира. (То је она рекла, јер је сигурна била да ће добити, — Маџарица је на њене очи бројала јаја). — Шта, ти ћеш оставити ФришеФире! — Да. — Па шта ћеш онда? ваљда ћеш ударити у Фарбл? — Боже сачувај, — Никад карте ни у руке нећу узети. — Е па де молимте да бројимо та јаја што пре, док се ниси предомислила. Прионусмо и брзо их пребројасмо. Па шта је било? Моја је жена изгубила опкладу, — јаја је било много мање од 120. Али и ја сам изгубио опкладу, — јер је било