Стармали

„стармали* број 27. за 1881.

219

черао, а после вечере сишли се обоје у јеличин врт да мало тјхо „Фантазирају." Грозно лепо вече беше. Цвеће је слатким мирисом осуло чист вечерњи ваздух и осим лајања478 вашака, гробна тишина владала је у околини. Гавра кои је имао 25 година и Јелица, која тек 17, мирно су гледали — од сгатистике још неизбројане звезде на небу, несу ни речце проговорили а и то су врло лагано казали. Наједаред извуче Гавра, који је имао 25 година, из џепа парче артије и писаљку. ТТГта ће сад? Ваљда стихове да пише? Јест, јест, сигурно какву сентименталну оду на Јелицу, која је имала тек 17 година, на њене ружичасте усне, које сада тако пола отворене, врло личе на пупЈљак од руже. Треба ли лепше теме за песника? Све је то и сама Јелица (од 17 год.) у себи мислила и сретним осмејком је гледала, како брзо лети писаљка у руци њеног младожење (од 25 год.) преко артије, ма да је већ прилична помрчина била. Све брже — све журније пише — ох! како се занео! Наједа[)ед стане, замиоли се, други крај писаљке притисне на врх носа (свог, не на јелицин нос) и сад се окрене својој у сретним сањаријама живећој заручници (од 17 год.) и запата ју. — Бога ти, душице, колико вина попијеш ти обично на дан? Јелица (од 17 год.), која је још пре неколико редака тако слатко „Фантазирала," сасвим пребледи на ово неисказано прозаично питање. — Три децилитера ! — шапне, да се једва чуло. Гаврина (од 25 год.) писаљка брзо претрчи преко артије. После мало времена опет проговори он: — Слатка душице, зацело ће те „интересирати," колико се јестиво тих 17 година твог драгог живота измеђ твојих ружичастих усана прошетало." Јелица (од 17. год.) поцрвени свом стидљивошћу, којом једна девојчица од 17. година располаже, чак до врха ружичастих ушију и руком му казује да престане. — Али Гавро, шта ти пада на ум ? — Знаш, златна моја мицушко, статистика је чудна наука, која ће одма и тебе изненадити. Дакле слушај само: свакп 17 година потрошиш т. ј. поједеш ти 5 волова, 12 јагањаца, 227 пилића, 203 цатке, 27 гусака, 80 голубова, 824 врабаца и других ситних птица, 1213 риба, 8120 јаја, 180 сатљика пасуља, 172 сатљика сочива, 158 грашка, 38 сира, 132 зеца, 89 разних дивљачина, 29 џака брашна за лебац, 11 џака Финога брашна, 37 џака кромпира, 22 акова вина, 68 акова воде и 16 центи разне ситнине. Осем тога. .. ." — Доста, доста господине! — викне узрујано Јелица (од 17 год.) кад је место очекиване сентиметалне оде овај грозни „шпајзцетл" чула. Затим скочи и без једне речице остави Гавру (од 25 год.) с његовом статистиком самог.

Гавра се страшно чудио, да има и таковог створења, које се не чуди узвишености статистичне науке. Климајући главом пође кући, незаборавивши избројати, колико корачаја има до куће. Али још већма се чудио, кад је сутра дан једно писамце примио, у ком му Јелица (од 17 год.) у кратко јавља, да таковог грозно прозаичног човека неће више ни да познаје! Још и данас се чуди, да има људи, који у статистици нису у стању наћи и појезије.

Ђ.ира. Шта је сада најважније у свету ? Спира Ваљда адресе хрватског и мађарског сабора. Иира. Ниси погодио. С п и р а, Па ваљда смрт Хајмерлова ? Иира. Није ни то. Спира. Па можда „Указ" Ј)це Живковића? В. и р а. Није. С п и р а. Та немој ме више мучити, него ми реци! Жира. Данас је у Европи најважнији случај то, што је ово последњи број „Стармалог* за ову четврт, па треба да се обнови нретплата. Спира. Акурат! Па ево ти 1 $ор. за ову последњу четврт, уштедио сам и онако синоћ лепу краЈцару, јер нисам ишао да се картам, па пошљи, молим те, администрацији.

Новије књиге, Из Далмације по „ходочашћу". У Новоме Саду. Издање књижаре Луке Јоцића и др. 1881. Гледстонов пријем. Српске адресе. Са гледстоновом сликом Чиет приход намељен је подизању споменика Божидару Петрановпћу. У Задру Печатња Ивана Водицке 1881. Шала и еатира од Абуказема. Свзска прва. Издање књижаре Луке Јоцића и друга. У Н. Саду 1881 цена 40 н