Стармали

226

„стармали"

ерој 28. за 1881.

нак, у коме мишљах наћи све моје гунђање изражено лепше и вешти1е, разложитије и доказније. Али јест, — „ђаволску матер". У томе чланку нађох: 1.) Како писац „од свега срца презире" оне, које хоће да поучи и убавести. 2.) Вели, да би „пристао, да се с н.има сама са мотком разговара". 3.) Узвишује се до тог (петроле) у м н о г хуманитета, да „тај народ не треба ајком гонити, но их треба паковати па запалити, да им нигде трага не остане". (И псисима верба). 4) Жали само то, што „кожице" оних, које хоће да у своју веру обрати *нису одавно на бубњеве разапете".*) 5.)| то већ нисам могао читати, јер ми је баш 6.) у тај мах нешто позлило, — легнем дакле 7.)| у кревет, покријем се по глави (да ми но8.)ј ге не зебу) и заспах. Ја нисам крив, што сам сневао продужење тога чланка, и то овако. 5.) За свако дете, пре него што се роди, мора мати добра стајати, да ће бити у свему на длаку нашег мишљења, иначе матери грозна смрт. 6.) Свако дете пре штонего пође у школу, мора најпре научити како се с моткама разговара. 7.) Ко од нас хоће о каквом лепом темату да пише, мора најпре у уводу читаоца тако застрашити, да му испадне лист из руку. Нека зна шта је полемика. 8.) Кад се истребе, попале, искорене и на добош растегну сви, који другче мисле, онда ћемо се ми међу собом мотком саветовати, шта ћемо даље радити. То је било доследно сневање продужења тога чланка. Кад сам ге пробудио, ја сам сав дрктао јер су ми били заборавили собу наложити. Шта треба радити да се војске отресемо, о томе наравно незнам ништа; јер од лепа увода не могох до завршетка доћи. И на то немам ништа више приметити, него право је имао покојни Светозар, ако је он то казао да кона овај начин војује за своје мисли, тај војује против њих. Амин!

*) Штета што нису живи Жишкипи шинтери, ово би им се без сумње допало. Слагач

Дванаест зпакова небеспих. Нолак прппопетка. а полак загонстка. Са нлустрацпјама. Била једна лепа па се удала за неког Ј^, Она је као жена била љута као а он јак као После неког времена роди она Кад су ови одрасли, старији је био несташан као ОЖ, а млађи глуп као П. Отац је чешће на њих рикао као али бадава. Кад постадоше људи, старији је трошио силно вино, а ни млађи није био багп . У радњи пак кад би их метнуо на Л, били су једнаки. Кад их отац узме на миндрос, покуње се и ћуте као ЗЕ, 0нако им је кућа и напредовала као Аб.

Нове пословице, — Из-бирач нађе отирач. (Каже се у Ердевику). — Није Шваба за гајдаша, ни Србин за „06зораша". — Како радиш онако ћ.еш и проћи (при избору патријара). — ^стумарао се к'о Г. по Пешти. — Ко носи (златан крст) не проси. — Солга солги очи не копа. — Ко тебе каменом, ти њеха леоом (ако си луд)_ — Ко другоме јаму копа, сам у „Стармалог" пада, — Свака сила за времена, а пресије (при избору) редом иду. — Не гули Кор(н)е(ла), да не буде горе. — Притиснуто јаче, све у Загреб скаче. — Није коме је речено (у тестаменту), него' коме је суђено (да насљеди Коларца). — Учитељ мучитељ (који деци зубе избија). — Свако ч у д о за три дана (а турска конФеренција за један дан). Скупио Кук Вараџић..

Корнелов кочијаш и бечкеречки судија, Судија. Јесу л се пратили твоји господари (са свирцем на улици)? Кочијаш, А што да се прате; доста што их ви п р а т и т е. Судија. Јесу л' имали рубље? Кочијаш. Кошуље сам видео, а да л' имају и гаћа, то не знам. Судија. Ви сте се договорили! Кочијаш. А како ћемо се договорити, кад нисмо ни знали, да ћете нас затворити. С у д и ј а. Кол'ко теби има година ? К о ч и ј а ш. Ја године не бројим; бројим само новце и овце, а године ми не може нико украсти, па што ћу да водим о њима рачуна. Судија. А налазиш ли ти у твојој сељачкој глави, да Корнел што рђаво ради ? Кочијаш. Налазим. Он рђаво ради } што само друге људе осигурава, најпре је требао себе осигурати од оваких напасти. Судија Та ти говориш којешта, ти си још млад и зелен! К о ч и ј а ш. Господине, и ви сте мени з е л е н и^ Судија. Па то је наша мађзрска боја! РеФеровао Прислушкивало.