Стармали

„Стармали" излази трипут месечио. Годишња цена 4 ф . — погодижња 2 ф . — на 3 месеца 1 ф . За Цриу Гору и друге крајеве 10, —5, — 2 1 / 2 динара. — Власник и одговорни уредник Змај-Јован Јовановић.; главни сарадник Абуказем. Жздаје штампарија А. ПајевиКау Новом Саду. — Рукописи се шиљу уреднику <1)г. Ј. Јогапоујс. УУЈен IX. ЛУа^гјц^сгн^гавзе 9.) — Иретшгата и све што се тжче аджипистрације, штамнарији А. ПајевиКа у Новом Саду.

Посланици стигоше, Ту сте сада, скупљени сте, Бог вам дао свете моћи! Цело Српство упрло је Сада у вас своје очи. Тишина је, — јер се сада Црни врази сунца плаше. Тишина је — јер се сада Богу моле патње наше. Тишина је — сад се кида Худа пређа мрежа' злосни. Тишина је — јер су дани Ови за нас судбоносни. Што ће бити то ће бити, Биће муке и то знамо. Сачувајте само право, Да га сами не издамо. Одрж'те нам само право, То се од вас сада жели. Па макар нам ништа друго, Ништа друго не донели.

У Карловце, Господо и браћо 1 Чуо сам да сте на предконФеренцији вашој ово закључили, да г. комесару покажете у највећој мери своју учтивост, и да га штедите од свих излишних послова. Да ће те све мирно слушати што вам буде у седници јавно и званично казао, и да ће те на то тако исто јавно и званично у седници одговорити. Али, да ћете га поштедити од приватних разговора, да му нећете ни један правити приватне визите, (ни онда кад би вас

звао) — јер г. комееару је времо скупо, (као и нама). А кад се ствар, око које сте, сретно сврши, онда се то све може накнадити. Сад не знам је-ли то баш истина, што сам чуо. Ако је истина, то ми је веома мило. Ако није истина, онда ми је жао што ме је неко преварио. —р—. Шетња по Новом Оаду. хсш. Време лети брзо, као анђелићева слава, те док си длан о длан ударио, ево већ опет рока, да изиђе „Стармали." Још није човек ни одахнуо душом од писања, корегирања и свађања са слагачким дечацима, а неумитни календар већ донео термин, да ' се за други број спрема рукопис, и Гутнбергови пра-праунуци већ обијају праг и пуштају стреле на човека: „Молим рукописа!" Док се други самртни људи шећу по променади и у кавани крај шоље црне каве читају новине или „кибицују" при картању, дотле ми модерни ариштанци, или друкчије рећи сарадници новинарски, седимо и измишљавамо новости, кујемо догађаје, прижељкујемо шкандале и заборавивши за неко време на неплаћене дугове пишемо веселе и шаљиве ствари, које врло често читаоцима изгледају као надгробна слова, а место шоље црне каве стоји пред нама дивит са црним мастилом, место сребрне кашичице узмемо у руку гвоздено перо и дрвено држаље. Али све то још не би било тако велико зло и незгода, кад би човек могао узети време преда се и кад би имао мира и тишине, као у каквом манастиру (кад није ни један калуђер код куће), али то је баш оно зло, на које морам да се потужим, што је и оно мало времена, које може човек на новинарско тоциљање по папиру да ућотреби, тако исирекидано, као говор