Стармали

254

„СТАРМАЛИ" БРОЈ 32. Зд 1881.

клостере, како им деца играју мађарског Језуша, како су „више у граду, нег' у Новом Саду" и т. д. Па каква је онда то досљедност? Од кад је „Стармали" почео да ласка женскима? Да није наопако наумио да се под старост ожени, како би му жена и оно мало косе на глави почупала? Тако ће се можда когод у чуду запитати : Али стан'те малко. „Стармали" је увек при;атељ истине био и остаје. Он се увек поносио сваком дичном Српкињом, женом, матером, домаћицом и вредном ћерком; увек је он њих ценио, као узор честитости српске, као алем-камен у круни народног поноса, те кад је приметио на Српкињи којој какву тавнију пегицу, какав мали трунак, што јој не стоји лепо и добро, а он се одмах машао руком, да скине са ведра чела тај неумесни трунак, да збрише ту немилу пегицу, те да му Српкиња његова буде што светлија лица, што поноснија и чистија чела, па само тако се имао и има узети онај обичај „Стармалов," да се по који пут дотакне својим пером, које увек најчистије намере има, какве мане код Српкиња наших. Али као год што ]е на то брз, тако је исто брз и још бржи, кад има прилике да припозна заслуге и вредноћу Српкиња наших, те с тога и сада радосно узимам перо у руку, да захвалим милим чланицама „Женске добротворне задруге Српкиња Новосаткиња," које нам ономад у суботу приредише онако сјајну забаву а у корист сиротиње српске. Свака она Српкиња, која је дошла у кићеном оделу на ову забаву, знала је добро да има сиротиње, ко^ани најнужнијехаљинице на овој зими нема, те је приложила дарак, да се и за сиротицу коју што јој је нужно набави; свака она сестра Српкиња, која се добро осећала у топлој сјајној дворани оној, сетила се да има сирс\ 1ње, која у студеној соби цвокоће, те је приложила по могућности својој, да се и који оиромашак загрејати може; свака она сестра, која је села крај би®ета, да се сладоледом ослади и расхлади, сетила се пре тога да има сиротиње, која ни коре хлеба нема, те је драговољно дала коју ФОринту на то, да се за декојег ђака сиромашка набави нешто топлог закуска; свака она Српкиња, која је окитила ћерке своје цвећем и свиленим пантљикама, сетила се, да има и сиромашних кћери, које су својим мајкама тако исто миле, те је наменила и поклонила по могућству своме мањи или већи прилог, да се и сиротим кћерима скромна хаљиница или ципеле купе и т. д. А да није задруга наших Српкиња приредила ову забаву, да се није мислило ићи на игранку и на весеље, зацело се не би многи и многи сетио, бар за овај нар, да жртвује коју Форинту на сиротињске цељи. С тога хвала нашим дичним Српкињама на живом заузимању, на које ^их побуђује њихово добро срце, њихова племенита душа. А ако који пут и наиђу у „Стармалом" на какво пребацивање какве мане, нека помисле, да је та мана му ва која им је случајно на чело пала, а „Стар-

мали" жели, да је њихово чело чисто и од најмање мрље, па потегее свој прутић да муву са чела отера. Живиле наше дичне, племените, честите, ваљане, миле, слатке, медене и шећерне Српкиње себи и својима на дику а своме роду на корист и понос! Аб.

Вредна попадија — жив календар. Док је попа на тенане вруштуковао у то почеше и звона звонити. Пона (зачуђено). Бога ти жено, шта је то, шта та звона звоне ? — А да то није недеља ! ? Попадија. Може још и то бити. Али почек', сад ћу ја теби казати по мом вешу. У понедеоник сам га истражила; у уторник сам га натопила; у среду сам прала ; у четвртак сам из једне воде испирала; у пегак из друге воде; у суботу стерала — риФтиг, поно, данас је света недеља, трчи брже у цркву, док се није служба свршила !

Епиграми, I. На одру једног ноћника. Овде лежи Мија (кад се Из кафане врати Овде лежи од зоре До једанајст сати). II. Проба. А. За што, Симо, ти последњу чашу Увек нијеш с ногу. С. Хоћу да се уверим Да-л' још стојат' могу. III. Задужен Гаја. Гаја стење под теретом дуга, Већ је згурен од терета сама, С тог не може ни пешке да иде. Већ — на каруцама. IV. Само практично. Лепој Соки 'вало пева Н>ен практични Жаза: „Уз'о бих те, душо моја, Ал — немаш мираза!" V. Добром сину лошег оца. Угледај се на оца Мој сжоле млади, Што год видиш да он чини, Ти — друкчије ради.