Стармали

„ ОТЛРМАЛИ" БРОЈ 32. ЗА 1881.

255

Неверна публика „Недељном Хакикату" и „Српском Вакиту". Ти не тражиш од нас ништа, Теби треба читалаца, Ти нам шиљеш твоје чудо Без претплате, без новаца. Бадава нам шиљеш Бенетање глупо. Не шиљи нам ни тако, И то нам је скупо. *) *) Овде долази потпис. Досетке, наивности и др. из дечијег света, (Продужеље.) Госпођа Д у С . . . добила на поклон пар суџука. Ту је била и њена мала домишљанка Лела, кад је мати артију развила и кад је рекла : Ао ! ала су велики ти суџуци ! Овда је Лела ћутала, кад је мати то рекла, али други дан, већ није могла више да оћути, него рече матери: „Мамице, ако ти баш пе волиш, што су суџуци тако велики, — ми би могли од сваког отсећи по једно парче." Деда Т< ма кад год је дошао Мациним родитељима на посед, увек би донео Мапи кестена. Једаред заборави деда купити кестена, — и тек кад је у соби опазио Мацу и њене питајуће очл, сети.се шта је скривио. Па шта ће да каже, како да се извини, — већ рече: „Знате ли шта је ново? Умро онај кестенџија, што је ту на рогљу кестене продавао." На то мала Маца брзо запита: в Је-лте, деда, а је-ли умро и онај, што пред црквом прода;е?" Бој ица. Је-л, мама шта имамо данас за вечеру? Отац. Келерабе. Војица. Па хоћу-ли добити један батак од келерабе ? Зорка као обична девојчица, играла се луткама. Али ономад замоли оца да јој купи једног кон>а, али таког, који уме да скаче. „А на што теби коњ?" „Е, — тела би и ја да погодим један коњички скок." Исту Зорку мати је здраво волела, па би јој више пута сд милоште рекла „Сине мој !" И ономад јој тако рече. И Зорка онда запита. „Је-ли, мати, а за што ти кени кажеш сине, та ја нисам мушко!"

Пре неки дан било је врло ладно. Мала Анђа

изађе на поље, и у кориту пуном воде, које је стајало пред кућом опази нешто, што донде викад није видела. На површје воде превукла се танка корипа леда. Зорка поче лед прстом да гребе притиште малко јаче, а лед пуче. Сад Зорка удари у плач. Изађе мати да види шта је и запита је шта је урадила ? „Не мој, мама Анту туци! Не мој, мама, Анту туци!" викаше она. Д1а шта си урадила, говори." „Ја рабила пенцер."

Бог и ђаво, (по немачком). Бог милује овај свет; Па га цвећем обавио. 1)аво хоће што да дода; Па је барут измислио. Бог милује овај свет; Све му даде што му треба. Онда ђаво новац створи, Да мирноћу усколеба. Бог милује овај свет; Даде вино да се пије. 3)азо вели: А од мене Ево рума и ракије. Бог нам даде миле песме, Да веселе наше душе. ђаво створи мудричаре, Да гласове те угуше. Бог милује овај свет ; Па му једно срце даје. ђаво трже своју кебу, Развали га на партаје. Бог нам даде свештенике, Да народу буде дика. Али ђаво, ког дочепа, На свој калуп прекроји га. Бог нам створи моме лепе, Да се срца о њих грабе. ђаво вели : Нека, нека! Па од мома прави бабе. Ви велите: То не ваља ! У томе се с вама олажем. Питате ме: Шта да с' чини? Кажите ми да вам кажем. Ви велите : Н исмо кадри Са свим сломит' силу враж'у. А ја велим: Била б' мања, Да му људи не помажу. Ноеорог. *