Стармали

256

„стармали* ерој 32. за 1881.

П у С Л И Ц е. Код нас у Угарској родило се недавно једно дете, које је имало два лица, једно са пред, друго од остраг, (Мора бити да му се мати угледала на нове десетице). У Бечу је ономад пало велико звоно са аугустинске цркве, — па се није срушила црква. иеће се ни наша срушити, ако падне Анђелић, него це онда тек боље да процвета.

Неки дан јавише новине да у Банату умиру од глади (Тога још до сада није било, бар у Банату не.) — Да-ли ће тима кукавцима што помоћи трећи мађарски университет. па ма баш у Сегедину био, — па ма се у њега утрошило 10 милијуна Фр. I?

У Берлину је сада мода да људи носе нокте својих пријатеља о врату у златној кутијици. Ох кад би и ми могли одрезати нокте оне господе, који каткад веле да су нам прчјатељи, макар их носили у дијамантској кутији!... Сад излазе у Америци неке новине на парфимиратом папиру. То бар нисмо морали допустити да Американци први измисле. Та се мисао већ давно могла родити код нас, — у Цовом Саду. Сад се тек осећа каква је штета што није готова жељезница од Пеште даж' до Београда. Како би лепо могли доћи Београ^ђани у Пешту, па да и они купе који — србски лоз пре нег што су их Чивути разграбили. Приватни разговори (који се тичу само нас Бачвана). Герман. (Мекшим гласом) Паство моја, паствице, па каквим образом да се ја сада вратим у Бачку дијецезу, кад ви нисте ниједног јединог послацика послали, који би за мене бар по гласа дао. Бачвани. (Мисле се, шта да му одговоре). Герман. Какввм образом, да међ вас дођем, то ја вас питам. Један глас. Образом кротости. Образом покајанија. Образом скрушенија. Образом страха божија. Герман. И шта још ? Један глас. И на крају оних сентенција, које си обесио више леве певнице у саборној цркви, које гласе овако : Бог је помогао Бог помаже Бог ће и од сад помоћи да додаш својеручно реч ж Народу" Герман. Молим двадесет минута рока, да се промислим. Бачвани. Дајемо драговољно, ако хоћеш и двадесет година.

Ово једа сеисече, да се премаже гумом, да се прилепи на кореспонденцкарту, коју вчља адресирати на уредништва одметничких листова у Н. Саду. ЦЦјР*" Ово треба да уради сваки свестан Србин, који неће да држи отров у својој кући, ма му се и бадава слао.

У Ш Т И П Ц И. Д То баш није право ! Сад, кад је с а б о р у Карловци м а, нису — Карловци у сабору (заступљенћ). * * = Сабор једногласно решава, да Грозни и даље остане на сабору, и то као реФеренат — »Турског народа". * * * § У Београду су збацили митрополита, што није хтео да прими оне велике „таксе". Право су имали. А ми треба да бирамо г. Германа, он ће примити све таксе, ма како велике биле. * * ? Неки Карловчани хтедоше да иду као депутација кр. комесару, да моле за Грозног. Депутација је већ била спремна, само јој је још Фалила глава (т. ј. не могоше да нађу вођу.) & * # & © Ако то нису мађије и опсене! Грозни, Чобанић и они други уђоше ономад у саборску седницу као посланици, а изађоше из седнице као публика! Боско, та ови су тебе превазишли и у шарага оставили ! * & г 4 ! Ономад је при вериФикацији добио један по ■ сланик — Грозницу. Доктори препоручују х л адне облоге. * * X Пословица каже: „Ко шта тражи оно и нађе", ал ја сам богме ономад у Карловцима тражио ручка, па нисам могао нигде да нађем. (Па за бога што не одосте у двор, тамо би вас једва дочекали! Слагач.) * * & 3; Парох Анђелић. примећује ономад на сабору, д а је иеки телеграм бачен „под купус". Да ли је, боже, под „црвени купус" о којем је прошлога сабора г. Герман држао онако стручно предавање. * * * # Исти парох Анђелић вели, да они бирачи Суботићеви, који нису протест потписали, слажу се са бирачима Ј а н а ћ е в и м јер: 1асе<; сопзепИге У1<1е1;иг. (Ко ћути, слаже се). Ово је врло промућурно и логично, и пошто су сви посла-