Стармали

262

„стармали"

број 33. за 1881-

Из Кикинде. ' 1. Кад се г. солгабиров ЈеФта Крстоношић хтеде дати изабрати за посланика, кажу да је једног по једног бирача к себи призивао, и међу четири ока с њима нешто диванио. Тако пошље он цедуљу и по браца Стеву Мићиног. Овај прочитав цедуљу да одмах дође г. солгабирову, одговори листодавцу: Кажите господину, да не могу сам лачно доћи, него ћу послати мог адвоката Мајинског или Гранића, јер они мене увек заступају код суда Кад то чу г. ЈеФта, а он таки брже боље поручи Стеви: Не треба, не треба нико да дође! 2. Исти г. ЈеФта стаде пред једним бирачем немилице грдити народнога кандидата господина Г. На то му бирач одговори : — Хе хе, господине, сада га грдите, а како стегапрепет година увек предамном Фалили, док је био неожењен, па сте мислили да ће узети вашу синовицу! Ришјаеровић.

У споменицу разним нелики.ч и малнм људма. I. П а п и. Досвећиват' свеце, то је Свето дело, велим. Тако свето, да ти никад Друга посла и не желим. II. Барону Ј. Ж. Негласању твоме, Увиђавност наша Треба да се клања, Промук'о си много говорећи — У очи гласања. III. Т и с и. Несмишљеном говору Бодљикава ј' плата. За то сада упамти, Запиши на врата: „Није добро пред сваким Спомињат Пилата!" IV. Земунском Јанаћу кад се враћао први са сабора. С богом, Јанаћу, с богом! И благоолов ти с неба. Јер ми имамо брашна, Ал нама леба треба.

У. Проти ђ. Бранковићу. Од чуда су занемили Сви твоји бирачи, Кад видеше како им се Прота преиначи. Међу тим ти неко други Заступа бираче ; Из гроба ти вели: „Браво, Мој презимењаче!" ДИсторија једног пакета. (Из ђачког живота), Од свију предмета које пошта носи и доноси, највећу славу извојеваше за себе „пакети." Потврду за то ако ниђе, а оно заиста у ђачком свијету наћићемо. Ово моје невино потврђење, да још боље докажем и илуструјем — ево позивљем „Стармалог" у помоћ, и шаљем му ове песмицу, у којима један бивши дблагодјејанац" добивши пакет дубоко ганут са својим другом, мисли своје вешто и Бранка ето у пјесми изложи. Личности у пјесми наведене в Никола л и „Светозар" јесу као свечари односно пакетодобитници; а трећа личност „Урош" као она, на кога су мисли у пјесми изливене — управљене. Оволико морадох рећи да се боље разумије ово што слиједи. Испод Клека на Сатурну 1881. Љ. П. А сад чујмо шта благодјејанац вели: Урошу ! Од многих експедиција, које се сада шаљу и састављају по бијеломе свијету, највећи је глас стекла твоја. Ја као човек друге струке, те по том који није кадар то довољно претрести и прокритиковати, ево Ку да типреведем један занимљив чланак са енглеског, који се тога тиче; па ако ко временом буде писао повјестницу „експедиција," ево му онда лијепе грађе. — Један од најзнаменитијих енглеских пјесника ево како вели „на српски:" I. Одломак: Стоји соба узана и тесна, А за столом два рајкана бесна; Нањушили многожељну мету Веселе се црвеном пакету, Стоји пакет — слава нека стара Каже пакет масна господара. Удри удри лака сикирице Разби побро пакетне дашчице! Данас има а сутра га нема Отварај га — чисто ми је трема ! Рука задрхта. . . Сикира доле, А пакет оде На две три поле. Можда још од њег Где леже црепи; Но код нас леже Комади лепи!