Стармали

„ОТАРМАЛИ" БРОЈ 33. ЗА 1881.

263

II. Одломак ЈГсжи индат враголан По столу се шири Леп је кано леии дан Што гладна намири. —

Ниси „шунко* чудо ти за око Недижеш се до неба високо Кад те вино шунко не облива, Кад ко једе да боље ужива Ал си опет шунко нама мила, Више нег' си икад досад била ! III. Одломак. Хазурала! гладан трбух виче : Ко је јунак — попуштај кајише, Витезови сабље припасујте Пак на шунке јуриш учините! Спремни бисмо, а и вољни бисмо Пак на шунке јуриш /чинисмо; Прва жртва што је часом пала То бијаше једна шунка мала И по главе крува центашкога Од силнога града плашчанскога.

Јест нас само шака уда Ал чинимо дивна чуда! „Светозар" је Марко исти Испред њег се врашки чисти; А „Никола" хала сушта Већ три пута кајиш спушта И још стоји као стена Да уступи — „ни спомена" ! Тако брате, тако тако Сад је шунке јести лако Ко би јако гладан био Па се не би помамио? Крупно режи — не лудуј За вечеру не тугуј; А и ручак до сад лаки Одсад биће мастап сваки! — Така игра, шала така Таман за нас два јувака Ој Урошу сив соколе, За тобом нас срце боле, Ал боље је што смо сами Биће дуже свога нами. „Де још мало б;ате мој Меке веће обли зној." IV. Одломак. Борила се на Косову војска, Борила се па се уморила. Бој се био па је и прошао И многим је суђен дан дошао Ту погибе „Плећко Гицовићу" И са њиме „Пбле Крувковићу" А и нам су малаксале руке Сијекући „непрестано" шунке, Трбух нам се напео од среће „Чудо дивно што не пукне веће."!!1

Незна ко је. Частила се браћа у С. у гостионици „код вароши Пеште". Ја сам тако чуо, а не знам ни имали тамо та гостионица, С тога и не примам на себе одговорност о истинитости целога овог догађаја. Браћа се дакле частила, ту се пило, јело и веселило. У току весеља наиђе од некуд Фратер један тамошњег манастира. То је било давно, предавно, та не знају ни да ми кажу како се тај Фратер звао, ал' хајд' нека буде Јоза. Браћа познаваху Фратра Јозу те га позову у друштво. Јоза није био грубијан да им одбије пунуду, него седе и поче пити. Но како друштво навали на њега, то се фра Јоза тако надере, да није могао отићи кући, но оде и леже негде у „хаускнехтов" кревет. Браћа се онда договоре те „хаускнехта" Стипу поштено убраде и кад су га ваљано наФљоскали, да није знао ни где му је метла, којом авлију чисти, а они ти га пресвукоше и обукоше му Фра Јозине аљино, Јозу пак обукоше у „хаускнехтове". Кад су браћа израдила посао на чисто, а они узеше испод пазува мога Стипу, који је у Фраторовим хаљинама био, те га одведоше у манастир. Кад се на звоно врата отворише они гурнуше Стипу унутра, а вратару рекоше да га одведе у фра Јозину собу. Онде леже Стипа онако обучен у кревет и заспа као топ. Кад ујутру рано, треба да се служи нека миса на Фра Јозу је био ред, његова беше чреда. Но Фра Јозе нема па нема. Појурише у његову собу и видеше где обучен Фратер лежи у кревету. Стадоше га гурати и овај се једва разбуди и стаде очи трти; кад Фратри видеше да то није Фра Јоза, него неки стран човек запитаху га: Ко си ти ? Стипа се стаде обзирати по соби и око себе, види се у Фратарским хаљинама и онда ће слећи раменима и рећи : — Идите у гостионицу „код варошп Пеште," па ако је њихов „хаускнехт" код куће онда ја н е знам ко сам! Коет-вас-кост.

Бубнуоте ка. „Ако који од г. г. уписника прошле бројеве није добио или ако овај број не добије, молимо да то уредништву јаве, — и т. д." „Стари Домшпљан." бр. 32. — последља страна.

Нове књиге. (Послате уредништву на приказ.) Бачванин. Српеки календар за народ за годину 1882 која је проета, има 365 дана, издање књижаре Луке Јоцића и др. у Новом Саду. година I. цена 30. новч.

®вВГ" Још се могу добити сви бројеви „Стармалог" од почетка до данас.