Стармали

, стлрмали " број 34 за 1881.

271

Ан1)елик у „Отиксу". Шта је Анђолић, то од прилике знате сви, премда унраво рећи он то данас још ни сам не зна да ли је владика, или је администратор, или патријар? Али шта је „Стикс" — то већ не верујем ни ви сви да знате, драги читаоци. Ако погледитс у конверзациони речник, а ви ћете видети, да је то дољни (нодземни) свет куда стари Харон мртве душе превози, кад му се добра напојница — „обол" — даде; и он је већ до сад ваљда и сам о б о л е о. Кад прочитате дакле то у речнику, а вас ће горњи наслов поплашити. Но не бојте се, драги читаоци, „Стикс"-а има и на горњем свету, и то тамо горе у Будапешти. То је једнн од оних чивутских листова, коме на челу стоји „50 9 /о 2ибсћ1а§ а . Па у тај је „Стикс" пао Анђелић. »Стикс" му је донео верн) слику са неким гајтанима, а уз то и тако исто верну биограФију. Ево међу осталим шта стоји у тој биограФИји: ,,8е Ехс (1 јг ВхзсћоГ Сегтап Ап^еПсз ат 10. 5е р(;. 1822 211 1{агкт1г 1п 8рап1еп §е"ђогеп . . " ('„бгух, бр, 51. стр. 2.) Даклем сад знате прво где се Анђелић. родио, а друго знате, и то, да су Карловци у III п а н ији, дакле у земљи, „жо <Не Каз^ашеп Мићеп", у земљи Дон Сервантеса де Саведре, Дон Гихота и Санча Панзе, а уједно видите и то, како су пештанским новинарима наша дољна места — шпанска села! Па сад можете мислити, како они о нашим стварима поуздано и верно могу да пишу! Грозна судбина је хтела још и то, да на истој страни листа, одмах иза Анђелићеве биограФије има слика, како једна не баш потпуно обучена женска седи за клавиром и пева песму, која се овако почиње : г Сапг итзопб! 181: теЈп Вети11еп" а то ће рећи : „Труд ми је узалуд". Пријатељи Анђелићеви хтели су овим да га „иберашују", ал кад и сам он прочита, даје уШпанији рођен, знам да ће уздахнути: „Сачувај ме боже од моји пријатеља, а непријатељи ме моји још никад нису тако далеко — у Шпанију и у ј Стикс " оправили!" Учено т 1ивуче у Будааешти, кад је чуло Д( а рловце", оно се сетило „Дон Карлоса", иа као вели то мора бити да је у Шпанији. Него једна шпанска трска не би му (т. ј, оном Чивучету) шкодила, као што се у школи дају пацке, кад дете не научи добро геограФију, ил другу какву лекцију. Један Кортес.*) 0 ч а ј а њ е. в О, свете, злобни свете, Та аун си секатуре;" Гек'о је тужан Коста Куцајућ' празно буре. —ј.

*) Ал не АнђелиКев.

Весео глас из Србије Ових дана донесе нам „Видело" из Србије весео глас. Вели: „Смеја" и сувише било је код г. министра Гарашанина у Гроцкој*), при гозби на коју су излетили**) г. Пироћанац са друговима. Ми се радујемо, што су г. г. министри добро расположени, али само не волемо што је смеја толико било, да је и самом „Виделу" већ „и сувише". (А овамо се толики шаљиви листови у Србији труде, да публику бар мало засмеју — иа ни од корова.) *) Даклем г р о т о м су се смејал:и. **) Веџбање у летењу препоручујемо и ми нашим министрима. Добро Ј9 да човек и то зна.

Бачванске песме, (Још нештамнане.) 21. Три рива сомота, Је л' те прото срамота, Шта о теби свет сад вели Иди боље па се с е л и! 22. Он ти куле обећава, А за леђи псује те ; Исмева те, види да си Гоб његове сујете. 23. Бела сукња рококо, Не бира ме макар ко. Ви'ш по носу оном п о п и Да су славни у Европи! 24. Та за љубав два три ручка, Гласаће он и за мућка! 25. Опа цупа чизме моје, Још Ке Г купит' троје, Као што су у поп Јоје. 26. Зар то образ и поштењеј Зар то твоје уверење ? Зар с' не стидиш, лрото, света? Зар ти б р а д а ништ' не смета ? 27. Зелен добош добује, Коме прота робује ? Он робује — ја ћу касти Г . . . . новој страсти. Мумаказем.

*