Стармали

272

„СТАРМАЛИ" БРОЈ 34. ЗА 1881.

У Ш Т И п Ц И. Д „Стармали" поправља своју погрешку, што је у нређашњем броју рекао, да на сабору има 12 апостола ; сада их има само 11. Премда, како је сваки од њих д в а п у т за Анђелића гласао, могло би се узети, да је Анђелић 23 гласа добио (12 + 11 — 23). $ * * — Један велики господин уздише: Ао Гуријо, ала си ме одгурио' * * * јг *1 Око Карловаца је јако родио ш и п а к, биће ечепеча за неку господу ! * * # © Кажу, који су видели, да је посланик Стајевић, путујући лађом кући у Мухач, кад је стикао код Д а љ а, окренуо главу на другу страну (Да * ли је чуо капетаново: Аизз^е^еп!). * * * ^ Прота Бранковић — како је добро расположен — пева песму : Да сам знао да ћу тако проћи, Не би мор'о ја на сабор доћи! * * * ? „Турски народ" вели, да г. Герман „неће ударити сикиру у нашу автономију." Ал' он би канда хтео, да му сикира у м е д упадне. * * * □ Баш у очи избора митрополита скинута је ћуприја на Дунаву. Кажу да је г. прота Бранковић, кад је прешао уочи избора преко ћуприје и видео, где је кваре, рекао полазећи напред : Вуприја је за леђи скинута, натраг се више не може! (И гласао је опег за Анђелића). ❖ ^ * Министар Тиса вели сада: Не ваља свашта узети на Ацу Зуба! * * * □ Даклем су г. г. п е н з и о н и р ц и гласали на сабору за г. Германа. Еле су се з б л и ж и л и, а кад би се хтели са свим изједначити онда би се или они морали завдадичити, или Герман пензионирати. * * * X Чивутски лист пештднски „Стикс" каже, да је г. Герман рођен у Шпанији. Онда би оних његових 11 бирача морали се звати „кортеси"; поп Свравим пак, који је лармао да попови буду на сабору као каста заступљени, био би Кастелар. * * * ! Да мије знати по чему је оно Чивуче у „Стиксу" држало, да Карловци леже у Шпанији. Баљда је видело и тамо какву борбу са б и к ов и м а. * ^ Да ли ће се протии тога, Чивучета подићи парница због велеиздаје, што је Карловц е потчинио под шпањолску владу. * * & О Од сад ћемо дакле путовати у Карловце преко Г и б р а л т а р а.

= Протерана шпањолска краљица Изабела, наумила је да се настани у Карловци ма, но шпањолска влада јој ни то не доиушта, него мора остати изван граница Шпањолске. * * * -ј- Браћо, кад ћемо ићи у Карловце, да пијемо „Мадејире" га извору ? Аб.

Кажем ја ... Кажем ја, да ће они њега још молити. Увидевши да је он заиста најбољи и најдостојнији патријаршеска доетојанства шиљаће к њему министра правде и просвете да га приволу, да се не одрече патријаршеске столице. И заиста, даназ нам већ све новине јављају, да се тако збило — у Цариграду са јерменским патријархом Нарзесом.

А Г л е! Мали Илија је био газдачки син и добије од оца на божић нов кожух, на се у њему по порти као паун пред својим садругом Стејом кочоперио и ширио и рећи ће му: А гле мој тожу! Види то мали Стеја и тешко му је било, што њега бтац не може да понови, него му лакат кроз гуњац испао. Но како је благ дан био то се Стеја за ручком добро набацао и што но реч „ватирао", да се чисто напео, те Ке у своју похвалу погладивши се по трбуху рећи Илији: „А гле мој тибу!" ЈГ. М.

Два п ри ј ат еља, Два пријатеља, која се да--но видела нису, сретну се на улици. — Но, како је ? запита један. — Богме, братс, није баш најбоље, јер сам се од оно доба, од кад се невидесмо о ж е н и о. — Аа, па то ти чоститам срећу! —- Немаш ми шта честитати, та жена ми је гора од ђавола ! — 0, то те онда сажалујем! — Али богме донела ми је десет хиљада мираза. — Е, па то је врло добро! — Ал није, мој драги, јер сам за те новце купио све самих оваца, па су све поцркале. — Ху ! То је наопако! — Није богме. Ја сам коже врло добро продао, па се штета накрмила. — Па то си ти дакле опет сретно прошао. — Сретно да, кад је кућа, де су новци били изгорела! — Но, то је заиста грдна несрећа! — Ни на који начин; јер је с кућом заједно изгорела и моја жена, а кућа је била осигурана. Ххаскало.