Стармали

„отармајш број о5Лза 1881.

279

Од десет педесет. Лако је писати, кад ч;овек не мора да измишљава, већ само верно да коиира, шго му је још тако живо у спомену. За време мога сдужбовања код градског топништва, догодило се нешто, што ме давно копка да замочим невешто перо у плесниво мастило. А пошто је јунак тога догађаја родом Бачванин, а знам да је и „Стармали" Бачванин, то сам наумио, да њему приповедим што знам, а он нека отисне даље. Баш у оно време године, у месецу Фебруару, кад су у вароши односно у граду 0, други људи (што се зову цивили) у највећем хуку Фашанге терали, баш у то време, седим ти ја једном, као каплар, с уздишућим срцем и уздишућим џепом у солдачки угрејаној соби и премишљам, како би то било, кад би било друкчије; шга како би те друкчије било, кад не би било овако, — кад наједаред, ал ће рећи неки од војака, по имену Гавра, родом из С. у Бачкој: „Јесте чули, госп, капларе, ја кад бих данас имао 10 Фор. ја би одмах за 50 Фор, платио „цех". Фашанке би провели боље него обрштар, — частио бих сам читаву кумпаниЈу, — јест' тако ми бога, госп. капларе, то би било за приповест. А то би платио, — знате-ли ко ? — то би платио Чивут Арон, она уља што је брат Милошу јесенас одерао кожу, — што му је на 30 Фр. зајма за три месеца исисао 40 Фор. интереса. „Чусте-ли, момци, шта овај гуди?! — рекох ја — Гавра вели да би платио за 50 Фор. вечеру, кад би данас имао само десетицу. „Јест, живота ми, г. капларе, само да је од куда пусти „ценер" ; па ако не учиним тако, не марим за „дункли", — учинио бих сам ребелију, да би се сав гарнизон забленуо. Љубопитство не даде ми мира ни покоја, рад беах видети шта би тај Бачванин измајсторисао. Па пошто сам имао у постави једног џепа неки (последњи) 6 Фр. узајмим од Фирера још 4 Фр. — подигнем скунаторених 10 фр. у вис, да их виде сви момци који ту у соби беху, — па их онда уклопим Гаври у шаке и рекох: Ево ти десет Форината, Бачване, па сад гледај шта ћеш, јер ако не учиниш што си рекао, тешко твојој кожи, чујте ме, момци, ако он своју реч не одржи, прва ће му каштига бити од мене, мораће десет ноћи код свога кревета на једној нози стајати. „Није тога доста, г. капларе, ми ћемо онда њему још и друкчије судити, ми ћемо га, колико нас год има, све до ускрса, сваки дан по два сата оседлана јахати; — рекоше у соби искупљени, сад нешто раскокотани момци. Гавра па ни речи. Он зграби новце, огрну свој мантли, па се упути право у варош великој улици. А ја се упути за њим; јер ми жао беше мојих десет Форината, којих је судба тако неизвесна, и брзим кораком, да га само не изгубим док још није посао отпочео дођем и ја до велике улице (у којој живе многе још веће уљице), као што је н. пр. Чи-

вут Арон, што је брат Милошу узо 40 Фр. интереса на 30 Фр. зајма за три месеца. Ту опазим Гавру пред једним од ;већих тако званих „тандлераја". ту он на вратима завирује а новце држи у руци; Прођем му ближе и запитам га шта је намерио. Та ман'те се "ви' мене, г. капларе, то је сад мој посао. А ја што рекох не порекох, рече Гавра и остаде ту, једнако кроз врата завирујући. Шта знадох да чиним. Удалих се од њега за неколико корака, извадим турски дуван (из Футошког вилајета) и станем правити цигарету да пушим. Не потраја неколико тренутака, кад ал на истим вратима, где је Гавра завиривао, укаже сеједан Чивутин тандлер, јамачно господар из тога дућана, и он ослови Гавру овако: ,Шта хоћеш ви драго мој ? Ваљда идите на урлауб, па хоћеш да пазариш нова хаљина ? Хајде само нутра! имам лепа ствара, —све јеФтинапа лепа. А мој Гавра начини блесасто лице, као да је овај час из луднице утекао, и вељаше: „Е, та не треба мени ништа, —• већ ја тражим оног господина, што ми је јуче узајмио десет Форината, хоћу да му их поштено вратим, ево новци, — само што га добро не познајем, па не знам коме да платим." „0, баш добра ви мој господин солдат, — та зар ви мене не познају; та за бога ја сам тај била, ко вама јуче цен гулдн узајмила, — одите само унутра да ми платите!" — говораше лукави Чива. „Добро даклем, кад сте ви, ево вам ваши новци и хвала вам на пријатељству, које сте ми учинили," рече Гавра и уђе с тандлером у болту. (Свршиће се.)

М а п а. Кастели приповеда: Узмем мапу једну преда се да тражим на њој неко место. Дође ми к асталу Тома, мој послужитељ, и запита ме, шта је то ? Ја му кажем, да је то хартија, на којој се могу наћи све земље, воде, градови, вароши па шта више и села. Тома се чудио томе, и запита ме: „А би л' ви могли наћи место, где сам се ја родио — Г аб с ? „Дабогме, одговорим му. Онда ме он даље замоли да потражим и видим, да л је још жив његов стриц, опанчар". Пред божик. Желимо нашим читаоцима за божић ове ствари: 1. Печено прасе са салатом. 2. Добре зубе. 3. Лепу куварицу. 4. Доброг шиљерца. 5. Трезвено појутарје. 6. Весело „Гождество твоје". 7. Новац у чесници. 8. Да не читају тај дан новине. 9. По вољи патријара. 10. Лаку благу ноћ. Аб. *