Стармали

„СТАРМАЛИ" БРОЈ 36. ЗА 1881

291

Чему се ја чудим и дивим. (а д II е м о ^ дас^ начудимикадивим) Како је то, да још ен један пуж није добио орден! — Та они баш знају пузити.

Како је то да у с . . . . кој апотеци претиче још белила и па продају! — кад апотекар има и жену, и три сестре, и две шогорице и једну гувернанту.

Како је то, да астрономи могу прорачунати, кад ће бити помрачење сунца или месеца чак на небу, — а не могу да прорачунају, кад ће бити осветлење неких новосатских улица'

Како је то, да се још ни један уредник није удавио у свом у в о д н о м чланку, (ипак мора бити да су плитки ти уводни чланци.)

Како могу у Арапској земљи да познају, који је Циганин, а који није.|

Како је то, да су календарџије увек знале, у напред која ће година бити преступна, — а за 1881 то нису рекли. Адам.

Не може да позна куку, Господар Моја и до сада је долазио по каткад пијан кући око поноћи. Али је увек своју кућу познао и у њу ушао. Ноћас стајаше он читав сат цред својом кућом, и машући главом мумлашз једнако : 0! о! о! Наиђе нека братија и запита га шта ту ради. „Та ето тражим своју кућу, а не могу да је нађем." в Та ето 7'0 је твоја кућа, што пред њом стојиш". „Заиста" ! викну г. Моја зачуђен „даклем то је. Е, ал да дабогме, ја сам јуче своју кућу преписао на жену, — па сигурно за то не могу да је познам. Адам. Из Вог88гет Јапко-ва . У последњем броју В. 82. Јапко-ва нашао сам ове стихове, који ми тако лепо звече, ал ми је жао што их не разумем. За то их шаљем „Стармалом" можда ће ми когод од његови читалаца знати растумачити. Ево ти стихова: „— — Ма^уаг ћахапЈсћап Шћоп, а ћесбШе!;, а јо§, — сзак а<1(И§ аг, Мб§ зге!; пепг гигга 1>есз1;е1еи кегекке1 Е1бјо§оз рхтазг," Шта-ли то мора да значи, кад тако леп> звечи. Ф. Ф.

Из Берлина. Ал тек из Берлина Нде песма Фина, Чим су људи зрели Фашанге почели. Том Бисмарку старом Не да ђаво мира, Већ би хтео с царем старим Да се променира. И ено га већо, Где с царем шеће. А по чему греду ? По најтањем леду. * * * „Стармали се томе Нешто мало диви. На послетку, нека их, Он се не противи. С.

I Ово је баш искрено. Не само да је искрено, него ово је тако, да човек, који је већ трипут пукао од смеја, још једаред даде трбу зашити, па да још једаред пукне. „Пешти Хирлап" умствује како би добро било и како би у реду било, кад би се у Маџарској увела Порота и у кривичним стварима. Али онда му паде на ум да има много предела, где Маџари нису у већини, и за то, само за то не сме бити пороте > Ј е Р вели, та порота или не би била норота, ил не би била маџарска.

Кикиндски „Јокли." Из Кикинде смо добили позив на бал, кот да ће бити весео, види се већ и по штилу и ортографији позивнице. Ево почетка: Позив. за 14јануара 1882. у великој дворани куриалног здања у корист Вел. Кикиндског собственоизображавајућег и болестника помагајућег „друштва младих трговаца" обдржавајући бал, на који се ваше благородије учтиво позивате. Одбор. Штампано је код Леополда Јоклија у В. Кикинди, ал' само није назначено на „Позиву" који је Ј о к л и тај позив писао и штилизовао ?

Нове књиге. Послате ур г дништву на приказ. Шада и сатира од Абуказема свеска друга издан>е књижаре Луке Јоци^а и друга у Новом Оаду 1881 срцска штампарија дра, Светозара Милетића цена 40 н.

Још се могу добити сви бројеви „Стармалог" од почетка до данас.