Стармали

290

„стармали" број 36. за 1881»

зелене, рекао би да није нримио ни десетицу, ал има ко је то видео. Озноји се малко (само зато, даби имао шта са чела обрисати), та онда приступи и пришапну полицајцу на лево уво неколико речи, које ја нисам могао чути„ Овај шапат имао је ту последицу, да се полицајац обрнуо Гаври, па га заиита : „Па шта је могао кошгати тај сат, који сте г. Арону јуче у залогу дали ?" „А шта ја знам, — ја га насам купио, већ ми је од оца остао. Само знам да га ја продати нећу, ни за сто његови Форината." „Јесте чули" — рече добри полицајац — ,,мени би жао било кад би вас морао таки с места обојицу у полицију отерати. Него де се ви измирите. овај вам господар нуди за ваш сат 25 Фр. Примите новце, па нека буде процесу крај!" ,,П1та!?" — осекну се Гавра — ,,ја мој златан сат да продам Чиви, па још по што, за 25 Фр. А, то бити неће. — Али ако га је шћердао, он нека плати колико сат вреди. А вреди брат брату да га да 100 Фр„" „Ај вај, ај вај, хундерт шлог солен дих треФен !" — То рече и понуди Гаври 50 Фр. Полицајац ,.интервенира" Гавра се не да ни осолити. Онда ја на вратима стојећи, нађох за добро, да се и ја мало умешам. Приђем ближе и опоменем Гавру на ред и да се у касарну торња. „Ха баш добро, госп. капларе, што сте ту" рећиће Гавра. — „ви знате мој сат, који сам лани о божићу добио, кад ми је отац умр'о. Та на вас је и дошао пакет. „Знам", рекох ја, — јер заиста је тако било. „Но па шта вреди тај мој сат?" „Па вредиће око 50 Фр." —(Саткоји је Гавраланиодоцасвог наследио, заиста је толикомогао вредити). „Ху, госино му легло! а „вајкаше се Гавра, „али ја га не би дао ни за сто Фр. — Но кад г. каплар каже да више не вреди, а оно нека буде ; не волим баш ни ја процео." Гунђајући изброја Чива Гаври 50 банака, све по 1 Фор. Гунђајући прими Гавра од Арона „горе хваљену своту." Ја и Гавра изиђосмо из дућана ('полицајац је још мало остао код Арона). Кад бесмо на пољу, запитам јаГавру: „Је-ли, бога ти, јеси-ли ти заиста дао Чиви у залогу сат? а „Е, — а што не питате њега, је-ли он мени дао у зајам десетицу?" Мрзило ме да се враћам, да то и Арона питам, него рекох Гаври: »Сад си ири новцу, дај моју десетицу." „Нисмо се" вели Гавра „тако погодили, него данас да попијемо сви 50 Фр. Тако је и било. Ми ту ноћ прочастисмо се, провеселисмо се, проиграсмо, пропевасмо баш онако солдачки. То би тек вредно било да опишем, — али то не умем.

* # * После месец дана седимо ти ми опет у касарни, доста и снуждени. Али ето ти Гавре Бачванина. Стаде пред мене, салутира и рече : »Мелде гехорсамст, госп. каплар, ја добих новаца од куће." „11а колико, Гавро?" „Хундерт унд финфциг. " „Живио Гавра!" заорише се многи пасови у нашој собурини. ,,Чекајте мало! Пма томе и после времена." Гавра отпечати пред нама писмо. Извади из њега новце. Узео најпре 10 Фр. па их даде мени. Ево г. капларе и хвала! Па онда узе четир десетице и даде их брат Милошу. ,,Ових 40 Фр. враћа ти Чивут Арон; он се је данас забунио, па ти Је толико више интереса урачунао." — Па се опет обрну мени: „Сад ми остаје још сто фр. — Ево ово 90 Фр. дајем г. каплару на оставу, нека ми се нађе кад затреба, — а једну десетицу, — братијо, —" „Знамо на што си наменио!" повика весела солдатија гладећи мрке брке у предосећању добра наквашенија. По приповедању Бранка Д ћа„

Глава и срце. (С немачког.) Глава, — глава, — она ј' рада Да је увек њена влада. П1то нареди, то да бива; Да се слуша без протива. Али срце, — срце не да, Да му глава заповеда. Не слуша је што нареди ; Смеје јој се заповеди. Не да, да му други суди; Већ по својој ради ћуди. Ј.

Шта се десило лани, лицем на нову годину. Писмоноша. (Дошао г. игуману, да му честита нову годину, а уједно донео му „П остиљон", да се не каже, е је дошао баш празних руку.) Игуман. Е хвала, хвала синко ! хвала ти на честитци! А шта си ми то донео ? Писмоноша. „Пост Игуман. (Не даде му ни да целу реч изговови.) Напоље, безделниче један ! — Показаћу ја теби и ономе који те је научио да у намастир носиш п о с т.