Стармали

„СтАРНАЛИ* БРОЈ 2. ЗА 1882.

Ма да није време шали; ма да нам је жучкаст смеј ; Ми морамо данас славит' један мио јубилеј. Буните се, будите се, и питате: Зашто то ? ,.Под „Швтњама Повосатским" данас пише цифра сто. Абуказем данас шеће стотинити ево крат. Стократно му хура виче сваки Сршн, сваки брат, Радо њиног ос ћан>а изражавам м'ол и дур, Та и оне педесете ја му беах трубадур. ГОетај, шетај, гази блато, Абуказем' брале наш, Гази блато, обилато, ти га добро газит' знаш! Нека ти се чизма каља, не гледамо на н>у ми, Ми гледамо свктло чело, -— а то иуно имаш ти. Деведесетдевет пута обиш'о си српски Јад ; Деведесетдевет пута показ'о си да си млад. Многи пузећ' брзо стигну до трпезе, — лако ј' то, Колко си се ти наход'о, док смеш рећи: ,,ту је сто!" Сто си стиг'о. али да ли и благоват' смеш за н>им? Радо би те са тог стола послужили, — али чим? Теби неби мио био буфтек, што нам с горе дат,- !5оље остај жедан, нег да пијеш кис'о маџарат. За то терај даље, даље, обилази сваки кут, Шетај двеста, шетај триста, — само пе мој тисуЛ- пут ! Шта ја рекох!?—Сад поричем,—ти већ газиш тисућ пут. То је оно, што је добро, што је јбуап, што ]е §и1! Зато даље, даље, даље, пријатељу рода свог, За то даље, даље, даље. — и у Даљу, и ту ј' бог. Вог ако нас кушат' воли, за то ће нам дат' и моћ. Добро јутро правом путу! кривом путу лаку ноћ! Опуномоћени трубадур непоколебиве државе Стармалије. Шетња по Новом Оаду, с. Сад како имано три патријара — два изабрана и једиог наименованог — да би се све странке задовољиле, иајбоље би било, да се и добро нитрополије на њих троје иодели, те да Један добије Даљ, други Бело брдо а трећи Борово. Што се пак Дунава и риболова тиче, ту би се деоба ногла такођер нраведно спровести: ваљало би дати измерити (и оеако имамо сад због г[)ађења. жељезнпце силне инџинире у нашој средини) колико акова воде ина у Дунаву, па иоделити на три једнака дела, а што се рибе тиче ногло би се такође тачно избројати и ноделити, или би се имало разделити по врсти рибе, тако би н. пр. сомове имао ЈМити опај, који их и иначе најрадије око се(V купн.

Што се службе тиче, ногли би и ту поделити посао, те први да служи богу, други народу, а тр(ћи — ономе, коне је и до сад служио. Тим би начивои све партије биле задовољене и онда би се досадања борба ногла преобратити у кориснију по народ, јер би се могао сазвати расправни сабор, на ком би се наше идејалне уредбе црквене и школске могле узети у претрес, па можда би се при свом савршенству њиховом нашла ипак која малепкост, која би се могла исправити или допунити. Него је то био ужасан штрапац, што је човек имао ових дана да поднесе. Изгледало ми је да је готово рећи све једно: или загледао у какав чивутски дућан, где се свашта продаје, или пак завирио у новине, где се тако исто свашта пише и продаје. И овде и онде наилазиш на свакојаке зарђане стваргт. побацане на гомилу једно преко другог, да им не знаш крсна имена. Као год што у чивутском дућану видиш зарђапо гвожђе, старе хаљине, издеране торбе, искрпљене тепсије, подрте ципеле и носате Чивуткиње, тако и у новинама нагазиш све на неке зарђане карактере, нека стара обећања, издеране законе искрпљене депутације, подрте привилегије и носате великодостојнике. Читаш, боже, читав хаос од новости и збитија: наметање за патријара, „Окаљано поштење" ( весела игра ), „Кагкт+гег Соп^гебз-Соггезроп^епг," панегирик Грозноне, Бизнарково стовариште разне боје политичара, Тисин одговор на интерпелацију, два упарађена вола, Германову биографију, млаћену сламу, бламажу Штеве Јоановића, зпдање нове луднице, покретање новог политичког листа, оглас на нове клепетуше — и бог свети зна шта та хартија (и народ) ина све да издржи и да за своје новце купује ! Али шта нан је стало за новце! Имано ни хпала богу- доста новаца, јер кад смо ни иогли издати 40.000 фор. да добијемо Германа за патријара и уз то осам недеља дангубити и далеко од својих породица божић по бирцузи и „фелдбетима" провађати. за што не би ми и на друге тако исто корисне и благотворне ствари трошили повце? Ја бих драговољпо прпстао, да потрошимо још коју хиљаду, те да још којег заслужног мужа ухљебимо, па куд је отишло јуне, нек иде и уже! Тако бих ја радо нристао, да се потроши која хиљада, пак да наместимо Јоту за великог жупана у Афганистану, брудера Јапту за уредпика званичних новина у Тунгузији, Ацу Зуба за „оберкелермајстера" у МесопотаниЈи, поп-Серавима за тајног саветника у Јерусалпму а Грознога за кортеса у Шпанији (кад није испало за руком баш у Карловци, а оно макар у којој другој шпанској вароши) Уверен сам, да би за ово гласала и цела иародна странка, макар што је из клерикално-чивутске главе пзишло, да се распала, јер у њпховин се главама све распада и којекуда распршти. Онда би пастала влада средњака. А знате ли ви шта су то средњациЧ Народна пословица вели: ко у среди, злата вреди. Давлем видите, да се ту тиче злата и да је то нешто