Стармали

„СТАРМАЛИ*

ради злата. А кад узмете у обзир шта се све у среди налази, онда ће вам бити јасно. Између белога и црнога налази се но снектралној анализи шуЛмурасто, средњаци су дакле шу%мураста иартија, која ће чуда да почини и народ у храм благостања да доведе. Између „жо%" и „ме%" средина је : радићу како се „с више" заповеда, јер немам своје воље; између неба и земље средина је иразан ваздух или тако звано ништа, а из ништа је читав овај свет са падовима, улизицама и змијама заједно створен. Између Срба у Но вом Саду и Срба у Карловцима у средини су мајурски католици, дакле би средњаци значидо и католичка странка. Између Бонтуа и београдских министара је у среди Тс козвана генерална „ Унија", дакле би се средња стр:.нка могла назвати и „ унијатска" и т. д. Као што се већ и из овог кратког наговештаја види, ср паци би били прави усрећитељи наши, с тога их треба својски пригрлити и загрлити, али јако, јако загрлити и стиснути. Збиља, а знате ли ви, да је „ Стармали" ушао увелико у нову. четврт и чека ваше честитке са свију страна , које су на нову годину изостале ? Та ваљда је већ време, да и њега иншталирате и да му будућноет осигурате ! Аб.

Нова мода, 1. У трафици. Муштерија. Молим једну вирђинију цигару. Трафиканат. (Извади из кутије једну цигару и пружи муштерији). Изволите. Муштерија. Молим ја хоћу да ао својој вољи изссберем , нећу наметнуту и наименовану цигару ! Трафиканат. Не може бити, таква је сад мода. 2. У иородици. Отац. Даклем синко ти се мораш женити, крајње је време, и то мораш узети Савку Пивнићеву, јеси л' разумео. Син. Али за бога, оче, пустите ме да ја изаберем себи жену по вољи, ја нећу наметкиње, нећу наименовану жену. Отац. ћути па слушај; тако је сад мода. 3. Пренумерација. Скупитељ. Овај новац дакле што сте ми дали послаћу уредништву „Недељног листа. 4 Претндатник. Молим нисте ме добро разумели: мени тај лист не треба, ја ту претплату дајем за „Родољуба" Скупитељ. Не може то бити како ви хоћете, него ћутите па читајте „Недељни лист" ; он вам се наименује за ваш лајбжурнал ; таква је мода. 4. Еод болесника. Болесник. Шта ћу радити, господине, ја имам јаки кашаљ, дајте ми лека. Лекар. Ево вам овај мелем, па превијајте; то није кашаљ, него ја хоћу да је то чир, разумете ли, таква је сад мода; не може то бити по вашој вољи !

2. ЗА 1882. II

5. Еод шеширџије. Муштерија. Дајте ми један шегаир, остао сам са свим не само без шешира, него сам готово и без главе Шеширџија. (Извади један маџарски ирошки шешир с пером и гајтанима). Ево узмите! Муштерија. Не носим ја такве шерпење, него дајте ви мени да ја изаберем ио својој вољи! Шеширџија. Нема ту ништа; овај морате у ■ зети. Таква је мода. 6. Еод цииелара. Муштерија. Молим пар ципела; ево ове ми се чипе да ће бити добре. Ципелар. Те ја ваманедам,|него узмите ево ове, од куд вама привилегија, да ви бирате по вашој вољи? Муштерија. Али то су мале и тесне, па ће ме жу.шги ; мени да је да добијем такве, које ме неће тиштати и гулити ми кожу; с таквим ципеламе бих ја рамао ауздисао од бола, те их се џабаисао! Ципелар. Не марим ја за то ништа, ви само плаћајте па ћутите ; таква је сад мода! 7. При кргитењу, Отац. Ја сам дуго мислио какво име да изаберем, и решпо сам се, да ми детету дате име Бранислав. Кум. Немате ви ту ништа заповедати ни бирати. Дете се мора звати Пишта. /Гаква је сад мода. * * * Таква је сад мода и при избору других ствари н. пр. при избору капута, дуванкеса, оцила, прота, великодостојника и т. д. тако да кад хоћеш капут добијеш дуванкесу; кад хоћеш великодостојника добијеш оцило и т. д. Аб.

Изражена захвалност. Ономад се састанем са једним братом Маџаром из Петте и захвалим му, што смо добили патријара, и то баш Анђелића. Он се мало зачуди. А ја му мало разјасних. Рекох му, да ми то сматрамо као знак, да ће се сада одустати од увађања маџарског језика у наше српске основне школе. Та ево сада је доказано, да за получивање виших и највиших званија, није потребно знање маџарског језика: Јер код толики наши владика, који добро знају маџарски, постао је патријаром баш онај, који не зна ни бекнути маџарски. Мој Пештанац поче се смејати. А ја приватим. Те смо се тако смејали, — а мало је рећи, читав четврт сата; у том смеју смо се и растали. Ја се више не смејем. А мој Пештанац, ко зна, можда се још и сада смеје. (Само да га не заболи трбу! — јер то бива од многа смеја). Г Ј ' ( I