Стармали

Уштипци, Д „ Турски народ " глорифицирајући светковину Анђелићеву вели, да је на ручку о иншталацији било 600 гостију ; „ Сриско коло" нак тврди, да их Је било до 1000 ! — „Турски народ" дакде крњи и умаљује славу Анђелићеву. * * * ^ У позоришту и у јужној Далмацији преставља се , Рат у лшрно доба. к — Само не знамо којем ће ЈовановиЛу публика више аплаудирати, да ли преводиоцу тога позоришнога комада иди ономе фелдмаршалу. * * * ■П Новосађани су у великој жадости, што се један велики госоодип одавде одселио, те их оставио. Као знак жалости долазе они сад и на балове у црном оделу. * * * © „Сарајеввки лист и нада се, да ће ступањем Германовим на „патријаршески" престо наступити „нова ера трезвена и озбиљна рада" и т. д. —■ а зар је под администраторством био рад игуан и шаљив? * * * -|~ „Сарајевски лист, и кога уређује г. Иван В. Поповић, тако велича Анђелића, да ми чисто долази као нека завист и као жалење, што га нису за сарајевског митрополита наименовали. Ц; * ? Даклем је Бонтутова „генерална унија ајзенбанкротирала: „Видело" о овоме још ништа не јавља. * * Л Даклем у Сомбору имамо униаерзитет. Тако бар мени изгдеда по оном огласу у „Родољубу" (бр. 1.) где се веди: „Сомборска свеучилиштна омладина приређује забаву и т. д " — То им је ваљда прота израдио преко Германа. * * * § Ономад кад су трчали по Карловци они волови — учинило ми се, да сам заиста у Шианији, где се борци вијају и туку с биковима (тореадори), и чисто бих молио „Стикса" за опроштење, што сам посумњао у истинитост његових речи, да су т. ј. Карловци у Шпанији. * * * X Да је видео пок. Сава Текедија како је римска ошнтина у Карловци, дакле Римљани, прва била, која јеишлада Герману честита, он би без сумње наново написао књигу „ Римљани у Шианији." * * * ШЈјрГ" „Пестер Лојд" доноси, да је г. Герман Анђелић поклонио „Мађарском географском друштву и у Пешти 100 фор. Је ли то с тога, што је друштво мађарско, или с тога, што је географско, па из признања, што пештански географи држе, да су Карловци у Шпанији а Рума у Србији ?

П у С Л И Ц е, Сад опет бечка „Преса" у 2, свом вечерњ. листу од 19 јануара вели, да се Анђелић живо борио за интересе српск. народа и цркве, на конгрегација-

ма у Сирцји. (Ту је ваљда и стекао симпатије комесаровог секретара гдна Сирија.)

Кажу да се сада, не само шокци, већ и саме шокице виђају презјелно радооне (као да су оне добиде патријара).

Новине јављају како је један Маџар спавао по године застопце (шта ли је, боже тај тек сањао!)

Хм! хм! Кривошијанци још нису ни асентирани, а већ иду у рат! (веле „Нит. Г ј .")

И ово нам новине јавише, да је један пацијенат убио свог доктора. (УогкећНе \Уе11.)

Где ^еш ти са љубопитљивим дететом изики на крај. Ја вам имам са мојим ђурицом живу муку. Кад ме окери запиткивати онда не могу да га се отресем. Тако ме јуче скдепта овако: Ђурица. Је-ли, тата, на чему су писане старе привилегије ? Ја (му кажем). Ђурица. Па од чега се правио тај пергамент ? Ја (му кажем.) Ђурица. Па јесу-ли тима псима живима дерали кожу ? Ја (се чиним као а;а не чујем.Ј Ђурица. Ал ти пси ваљда нису били верни ? Ја (се намргодим.) Ђурица. А јесу-ли ти кукавци цикади, кад су им кожу дерали ? Ја (покажем му шаку.) Ђурица. Јели, тата, а деру-ли и сада коме кожу с леђа? Ја. Јес' чуо, деране, ти ако мене волиш, не смеш ме са толиким питањима мучити. Ђурица. Је-ли, тата, а за што ја, кад тебе волим, да немам код тебе приступа? Ја (изманем шаком по ђуричином туру и добро га испрашим.) Ђурица. Је-ли, тата, па волим-ли ја тебе сада већма, кад ме бадава истучеш? Ја (дохватим прут). Видиш-ли ти мореовај прут. Ђурица. Је-ли, тата, а чиме ћеш ме тући, ако се тај прут сломије ? Ја (одговорим иешто енергично, — не знам ни сам шта.) ђурица је још нешто запитао, — али то већ нисам чуо, јер сам побегао у другу собу. Тако вам ја имам кубуре са мојим ђурицом. Филип Јефтић. (по невољи) дописник „Стармалов."