Стармали

„стармали и број 2. за 1882.

ћира. Је-ди Спиро, колико нас кошта овај последњи сабор. Спира. Ја држим да ће нас коштати од прилике на шездесет хиљада фор. ћира. Уф да грдне штете. Спира. Али толико ће Анђелић накнадити из својих прихода. ћира. Е да?! Спира. Тако је бар обећао, кад је био у Пешти.

ћира. Је-ли то онај исти Швикер, што је била реч, да ће му Матица Српска дати помоћ, да може и даље писати о српским стварима ? Спира. Јесте, то је тај исти Швикер. Зшра. 0 ала ми је жао. Спира. А шта ти је жао ? ћира, Што му Матица није дала номоћи, па да Спира. Па да ћира. Па да не пише о српским стварима.

Слике и неприлике. (Свршетак). III. Малер за малером. Кад се једном прекине еласгичан гојтан, на коме је нанизан ђердан малера, онда се то котрља, ето као што видесте. Да се не би и даље котрљале бројанице Феминих малера, и то на све већи кикот и смеј раскалашњих гостију Роксина весеља, она поче озбиљно помишљати, а како би било, да побегне кући, —- па да загњури главу у јастук — па да се покрије јорганом три педи преко главе, (да јој ни врх од увета не вири у тај гадни свет) — па да ћути, ћути, до Али у тај мах зачу она још и Гаврино смејање, зачу како Гавра честита гајдашу на срећици из ненада, како му се нуди за кума, или бар за стара свата, кад му срећа дође до венчања, — и како се после те понуде опет слатко, слатко смеје. Гавра се још смеје, — а Фема већ огрнула своју велику, дунклблау мараму (и то с налича). Гавра се још смеје, — а Фема је већ залупила вратима и рекне: Виле кидале и Роксу и њен прстен, — дабогда и т. д. Идући брзим кораком по благој месечини кући, заверила се Фема да ће срце своје са три тарабе оградити, па макар још сто година живела, неће више љубав у њено срце завирити; не, зацело не I II сек' Фему, која је и до сада била вредна, кућевна и поштена девојка (само без довољно чврсте тарабе око срца) од сада нико не виде у каквом друштву или весељу. Прођоше и Роксини сватови. И ма да су трипут по њу фифера слали, — Фема остаде код куће шијући и радећи; сама себе због дојакошње слабости своје корећи, па онда опет овако правдајући: „Таја

сам само за Гавром уздисала, и ни за ким више на свету, — волела сам га верло и потајно — па зар је то такав грех!" Прођоше Роксини сватови. Прође још много много сватова. Момци се жене, — девојке се удају један другоме иде на лепак. Али Фему не запроси ма да нема чирева, ма да јој не треба више ни рајспулфера, — ма да се горким искуством користила и сла_ бост своју надјачала и неку примерну, фалозофску мир ноћу духа стекла. — Њу нико не запроси, — јер ј она сирота девојка, без банака и талира, која од свое ји десет прстију псштено живи, још и матер своју раниIV. тт 1\ После године дана Јави племенити магистрат, да је неки процес добивен, — неки процес, који је још њен покојни муж терао и терајући га (помо^у поштених адвоката) себе упропастио. Да је то што зло било, чуло би се далеко. Али процес добити, то јест управо 4000 фор. добити, то је нешто добро, — за то се то није чуло на далеко, — него само по тој вароши, где је Фема живела. Чуо је то и Гавра. Доста зло кад неби он још понајпре чуо, — а да за што је у магистрату! (Ваљда не само за то да мастило меша). Тога истога дана доби Фема леп пукет цвећа. Од кога? Од Гавре. Фема сада наједаред постаде „партија". И другчији момци, него што је Гавра, почеше сада шпартати око ниског прозора Феминог стана. Јест', — ал ко ће први десму дајој напише? Гавра. Срце Фемо, душо Фемо, Благо моје иреголемо ! Тужан Гавра дуго ћути; Ал то с' мора прекинути. Мани руком, росни цвете, Лептирова одби рој, Реци само да си моја. Па абије ја сам твој." Песма, као што видите, није рђава, — (да је послао уредништву „Фрушке Горе" — била би зацело и штампана). Али Гавра је и у прози остао доследан. Куд је год дошао он је трубио, како је Фему већ давно љубио, али није имао прилике, да јој то каже; а — вели — само се тога бојао, да не добије кошар. Оно — вели — истина, да Фема није нека швигаруша, нити јучерање дете, али у толико је зрелија и паметнија. — Па онда, — не пита он, је ли Фема лепа, — он баш и нетражи лепоте ни красоте, њему треба кућевна девојка; девојка с којом се може основати будућност једне нородице, и сва срећа брачног живота. Стари г. сенатор, кад је то чуо из Гавриних уста, рекао је: \ г а1<1е ћепе <Исх4! Али шта ће рећи Фема на то 1 Фема је Фема. Кад је могла волети Гавру шест година тајно, — што не би сада срушила три тарабе, и пружила Гаври руку јавно, пред целим светом, — и рекла му: