Стармали

.СТАРМАЛИ" БРОЈ 3. ЗА 1882.

М. ф. Чеда. Ох разумем шта то значи; Ра-ра-зу-зу-мем. Ви велите: што сам сејо, То сада да жњем. Анђели Видела (певају промукло). и1ири бири, шури бури Да се само забашури Овај јад Да с' не шири даље пад. Мажи, лепи, крпи, пиши, Рендеиши, чатлаиши, Да не види српски свет Онај чудни кривоплет, У ком седи кабинет. Анђели сдожене опозиције. Тако ли је даклем Немезида хтела! Викади смо доста из града из села. Колко је год било самостални гласа, Бојали се неког из ненад ужаса. Викало се: стан'те, нису добри пути I Стан'те, бога ради, — на добро не слути. Ал се јавно мнење безобразним рече. А опасност ево, на брзо се стече. * * * А богови силни наших праогаца, Сачувај нас нових, тешких ударада! Нека пада Бонту, — а баш и сам Чеда, Само невин народ нек не снађе беда! Калимегданџија. Шетња по Новом Саду, С1. По бурноме мору нашег народног и политичног живота пловећи и љуљајући се на таласима, што их узбунише бокешки усташи и наметнути митронолити, прошавши поред Скиле Чедине жељезнице и Харивде Бонтуовог банкротства, стигосмо ономад хвала богу сретно у мирно пристаниште — „ иик-ника ," што га наше одличне госпође приредише у почаст нашим милим глумцима и још милијим глумицама. У томе мирном присганишту одморио се и ако само за кратко време брод нашег душевног живота са катарком наше пажње, точковима наше судбине, једрима наших нада и оџаком наше огорчености. Војничка труба огласила је око осам часова у вече да је време поскочати на ноге лагане, те једни командовани беху да направе каре' и у облику „ кола и да опколе непријатеља —- лепе забаве и друштвеног весеља, а како се у „колу" том опкољен нашао само празан простор, васељенско „ништа," то се увидело, да таквог непријатеља у овоме друштву и нема ; други пак латише се по команди оштрих ножева и неког трозубог оружја , што је наличило на Нептунов тророжац, само шго не беше тако велико, ге стадоше

немилице сећи, набадати и тамапити све оно, што — вегетаријанци не волу а што беше на столовима тако дивно поређано, да ни који карловачки „благодјејанац" не би могао замерити. Столови беху намештени са обе стране дворане и отегли су се у дужину као мемоари Јаше Игњатовића и чинило ми се да и немају краја, док није мој кум на оном крају запевао „многаја љета", те тако сви увидесмо да има и другог краја, а не само овог, где је седела госпођица Босиљка. И једна и друга војска владалесу се са свим по упутству Бранка Радичевића. Они тамо држаху се команде: Цупни, скочи, Ситно крочи, 11а заведи Па проведи ! А овим другима је била ратна лозинка: Кака чаша , така среЛа, Дајде ону, та је вепа! На столићу једном пред нозорницом беше од колача вештачки направљена позорница и на њој столић, а за овим седе четири госпе — све од шећера и колача — те играју „фрише фире." Уз њих стоји „мајмун, " који представља „мужа" (ваљда по оном немачком „мајн мон и ) и држи у рукама „напрстак," као да би хтео рећи: Паметније ће бити да шијете својој деци кошуљице —. Кад се забава ова сутра дан продужила нисам више видео на ономе месту ту вештачку позорницу од шећера, али сличну сцену играше неко, ко је слађи од шећера — наше госие, да би се одржало оно: №д11а <Иез зте 1теа. Што се моје маленкости тиче ја сам спадао у странку, која би се у неку руку могла назвати клерикалном, јер смо само седили, јели и иили. За седање за совру употребио сам време, кад сам уверен био да ћу моћи бити најмирнији, да ме неће нико узнемнривати, а то је кад су — женске бир але („дамепвал"). Посматрајућп онај дивно намештени сто сећао сам се бокешких усташа: кад. би нешто пустили једно двајестину на оне торте, мајонезе, шунку, печење, индиЈанске крофне и „шаумролне" — не би било нужно да се ми сутра дан и по други пут трудимо на преостатке, који су после нас скоро 200 гостију заостали. Можда би се оваква храна Бокезима боље допала, него ли ненресгано што једу „дебелог меса овнујскога," а то би и по државу нашу било пробитачније, јер овака јела праве питому нарав п нежан састав тела, те би људи били мирнији и покорнији С тога би држава добро радила, да заведе у оним крајевима највеће благостање, да оне људе размази и омекша, те да видите како би скорим чигали по новинама: „Бокељска једна чета завукла се у шуму и играјући „фрише фире" частила се тортама и пила беле каве." — Или: Једна разбојничка чета Кривошијана упала је ноћу у посластичару неку у Котору и однела 200 комада „шаумролна* и 3000 пуслица." —Или:„ На-