Стармали

I

-СТАРМАЛИ* БвОЈ '6. ЗА 1882.

23'

1882. Осим зшогих деиих жеља, Што сам данас за вас сново, Поштовани читаоци Ја вам желим још и ово : Ајд' да ночнем одоздоде: Ја вам желим ноге лаке, А ногама желим сложне И нанредне све кораке. Коленима вашим драгим Не знам казат' жеље веће, Већ у разним незгодама Да не клецну, — да не клече. А ®рбуху, — шта ћу њему ? И он има права своји, Постом нек се не претањи, Мрсом нек се не прегоји. Желудцу вам желим снаге, Нек савлада, нека свари, Што му груну дипломате И извесни новинари. Више стом'ка, с леве стране, Стоји срце — живо било : Где год људи лете срећи, Тује срце десно крило. А сад руке, — шта ћу њима ? (Радом, трудом оне сјаје) Једна нека доста прима, Друга нека доста даје. А сад плсћа, — та су слаба, — Терет их је измучио Нека плећа буду јача. Па ма терет — мањи био. Више нлећа врат се диже, — Нек поједе много сарма ! А да сарме боље прођу, Не било му с поља јарма. Кол'ко људи, тол'ко глава, Кол'ко глава тол'ко људи, Ал ја желим, да не буде : Кол'ко људи, тол'ко ћуди. Ко саближи разне ћуди, Извршиће дивно дело; То је славно, — ал је главно : Поштен образ светло чедо. Са овим је мени олакшано, кад видим, да и друге моје кодеге — песници — морају да буду тумачи ту-ђих (писмоношких и разноситељских) искрених осећаја, а много пута је то и лакше, него ли своје сопствене осећаје на видик износити. Тако би ја увек пре смео изнети на видик осећаје Аце Зуба неком господину, него ли своје сопсгвене. Б1Х1 е<; 8а1уа1ас1л ап1тат теат. Аб.

Благослов папин, Сада тек чујемо да је г. Бонту и његово друштво имао нарочити благослов папин. (А ја сам држао да га је Анђелић благословиоУ —р? ? ? ? ? Кад какав српски попа, — не марим, макар био и прота — прими на себе дужност (наравна ствар: не бе 3 добре плате) да српску децу, која на некој маџарској гимназији иначе ни речице српске не чују, да ту децу у свом матерњем језику обучава, — а он ту дужност, која је и и тако обешена на врбов клин, зепише кредом на дувар или угљеном у оџак, — како би је лакше заборавити могао, — онда се питање рађа: Смели се за таког попу (не марим, макар био и прота) употребити реч: небрига. Одговор. Ако је свештеник, не сме се та реч употребити. Питаље. А за што ? Одговор. Јер он то не заслужује. Него на против, треба казати : Бри га!

Јуридични уздисај.

Знам да се случају не може судити. Али да кад би се могло, и ја да сам државни тужилац, ја би баш случај довукао у истражни затвор. Помислите ви само тај случај! Ми изберемо патријарха. Не буде потврђен. Добро! Ми изберемо другог патријарха. Не буде ни он потврђен. Добро! Остане нам још само један вдадика, кога би народ могао изабрати и кога би и изабрао био, владика Војновић. И таман кад рекосмо „трипутбог помаже!" и спремисмо се за трећи избор, — а тај ј е д и н и ј о ш т е м о г у ћ и владика учини Анђелићу ту љубав и напрасно умре. Случај. Случај. — Да богме да је случај, — и још те како жалостан. Али само кад би ја тај случај могао ухватити за јаку, — гром и пако! обесио бих ја њему таку криминалну акцију, да би се све осврт'о, — т. ј. да сам ја државни тужилац, и да се случај може за јаку ухватити. Бр.

Нешто лепо. А. Би-ли ти мени знао казати што лепо из Вршца? Б. Би. А. Па хајде реци. Б. Расолоиирство.

Чудно време. Чудно је то време, Кад у цркви видиш вуке,*) А жандари и заптије Беже у хајдуке.**ј

А

*) То је било у Италији, као што смо већ у лрошломброју јавили. *") И то се може читати у новинама.

Још се могу добити сви бројеви „Стармалог" од почетка до данас.