Стармали

„стармади" број 4. за 1882.

^ Ђ.ира. Ако архимандрит Н: постане владиком, — ја ти кажем, Спира. А каква смисла то има, ИБмМг^ ШШ волео ^ их Ј а да знам *ГШШ \т т ^- и Р а - Јвр нико неће знати тајј1лШш вш ШВ& ко добро иоиити, као он. ЖЈгШбиКДЗиР^' Спири. Клањам ти се разлогу. ћира. До сада се већ деветнаест особа убило, еве због злосретног Бонтуа. Спира. Можда је српски министар финансије за то и отишао у Париз. ћира. За што? Спира. Да им представи, како је то лудо, због такс багатсле убијати се. ћ.ира. „Пестер ЈГојд" зна и то, да су Руси наручили у Лондону 9000 кила Хинина, Спира. Уф! 9,000 кила Хинина ! Та то је кадро не само да излечи, него још и да проузрокује многе грознице.

„Слоге ради." У беломе Београду (Блистао му увек блист:) Ту је био, све до скора Један ваљан, стручан лист. Добру вољу, зрелу мис'о Ту си мог'о увек наћ'; Лист је био пепартајан, А звао се „ Вастситач." Грејала га чиста љубав Васколиком роду свом; Грејала је она њега, А он друге греј'о њом. Ужив'о сам гледајући Какво с' семе овде сади. И тај лист је мор'о престат, К'о што веле: „Слоге ради," А^ај, ми знамо да се слога, Нама доста ретко јави, Ал кад с' јави, тад бар хоће, Да нам што год лепо — смлави. Слого, слого, на том послу Ти од требе ниси била! Јер то исто, исто тако И неслога б' учинила. А. X.*) *) Ову смо несму примили, јер по потпису и по тону, нагађамо ко нам је послао. А ми са наше стране, мо.шмо слогу, да се ненађе увређена; надајући се и желећи, да се она у новом листу „Учитељу" покаже у сазидателниЈем леншем и трајнијем облику. И у то име поздрављамо нов лист „Учитељ." Ур.

Чупави чланци, IX. Данас баш не зна човек куд ће пре што да бацџ. Или ће да баци три-четир крајцаре за какав (гут)морген — или (гутн)абенд-блат, па да чата, како „разбојници" падају као киша (а расту као трава). Или ће да баци уздисај тамо, где тога и тако доста има, — али ништа не помаже. Или ће да баци поглед горе на небо, па да пита: Је-ли још жива вечита правда? а ако је већ умрла или у пенсију сгављена, ко је на њено место наименован ? Или ће да баци рукавицу берлинском конгресу у (слепе) очи, што није умео од онако леиог теста да умеси тако стање, од кога сад не би јевроиски мир добио колику (и то још колику колику). Или ће да баци сву бригу за леђа, па да каже куд пукло да пукло ! Знао сам ја да ће то изићи на то! Да, да, давно сам ја већ рекао: „Мој Алиле, добра бити неЛе и . А по чему сам ја то нагађао? — Можда по томе, што сам опажао на свему, што се год са Добро (Д) почиње, неке кобне знаке. На пример: Дунав, та слободна река, остаде целе зиме гола, нага, без јапунџета, — још су јој без невоље код Новог Сада и појас (ћуприју) скинули. Дг/ван, од којег се све скупље цигаре праве (и кваре), почео је од неко доба ђаволски да смрди. Ј^еиутације (шокачке), спале су на то, да извлаче из блата туђе параде. ЈУрвени филозофи , падају у недоумленије, хтели би још који трн да забоду у болесну ногу, — али још не знају како да почну. ЈЦаљ, хвата грозница (кад се сети, колико је изелица на њега зинуло). Ј\,увне су у губитку. Истина, још не губе надежде али губе ђаке. Дисиозициони фонд. стење и јечи (Нагомилало се одвише пијавица, па не зна како да се неких отресе). ЈХрумови нови, (у Босни) пожелели Турака, али Турци отишли у хајдуке. Ј^обошари, већ и они купу многе егзевуције јер се боје да ће им од непрестана добовања отпасти руке. (Боље би било да се добош провали). ЈЗукати, дигли се па премишљају, где би се најсигурније, за неко време притајили. Ј^ииломација, ушепртљила као пок. поп Максим по цркви (кад је знао, да јесте неко вечерње, ал није зпао какав ће светац бити сутра). Ј^елегаг^ије, њима се раскламитали шрофови логике, па су заборавиле питати Хуз-Цигања, — хоћу рећи гр. Андрашију каква је то „банда" и „баталион солдати", који је до сада прогутао толике милијуне, — а сад му треба (ради боља апетита) мало ајвара који не кошта више од 8 милијуна форината! И т. д. — и т. д. Даклем ето и сами видите, да се од неко доба све што се год са Добро (Д) почиње, налази у неком