Стармали

„СТАРМАЛИ" БРОЈ 5. ЗА 1882.

Шетња по Новом Саду, сш. Једва једанпут дочекасмо, да мађарека влада забраии тога „Перу Сегединца " — а требали су га још г. 1735. да забране, јер онда је био много опаснији! Данас би пак ваљадо забранити Стојана КовачевиИа, Салка Фуртија и Тунгуза, који нас ето милијонима стају, док за „Перу Сегединца" имадосмо само 1 фор. улазнице да платимо и да један „костимбал* њему за љубав прекужимо. Но наравно онда још пе беше рођен професор Будаји, који истина ни речи српске не разуме, али је ипак умео као женијалан човек да у и Ујви дреку," и у „Пешти напљувку " свој суд о делу Лазе Костића неиристрасио изрече и мађарску владу упозори на опасност, која од овога комада прети, јер се у њему представља митрополит (Вићентије), који је хтео Србе да иоуниуати, те је народ иротив <њега огорчен, а такав је митрополит и по владу и по народ опасан, а влада се мора старати, да таквих лштроиолмта не буде, него да Срби само поштене и родољубиве архипастире добију и воле. Ја рекох за „Перу Сегединца" да је то позоришни комад, а и заиста је ово, што смо на позорници гледали, био само један комад од онога, што је Лаза написао, јер је управа позоришна госнодину Будајију за љубав врло много избрисала, али то њему није доста, он би желео, да се цело дело избрише, па онда да се представља. У осталом митрополита Вићентију било је са свим излигано сада из гроба покретати, кад он има у свету достојне замене — потражите само, пак ћете је наћи гдегод у држави Данској, где свакојаке трулежи имаде. У самој мотивацији забране каже се, да се комад с тога забрањује, што има у њему сцена, које сећају на данашње прилике. Ал' онда би ваљало и све друге представе наше забранити (као што су и немачком позоришту у Пешти забранили, но Немци ипак при изборима граде Мађаримавећину), а ваљало би ихзабранити с тога, што и оне све сећају људе на данашње прилике. Тако н. пр. ваљало би забранити „ Тврдицу" јер и данас има много Кир-Јања, због којих не може наша виша девојачка школа, наше позориште и други заводи да процветају. Ваљало би забранити и трифковићево „Љубавно иисмо ", јер се налази и сада још младића и девојака, који пишу једно другом љубавна писма. Требало би да се забрани и комад „Окаљано иоштеие", јер и то нас сећа на многу господу на високам местима. Исто тако требало би сви новинари да се заузму, да се и „ Жажа и иаралажа и од сада не сме више износити на позорницу. И к Рат у мирно доба и излишно је при данашњим околностима нашим да се и на бини преставља, доста нам је и без тога. Ни комад „_Еу људи, гито се не жените\" не би требало да се преставља, јер мени се све чини, да има још и данас по декоји грчки младожења, те би вас дакле сећао и тај комад на прилике, које и данас постоје. Тако исто могао би в „Женски рат" са свим изостати, јер тешко ће се који муж зажелети да га

забаве ради види. Комад „ Прџлеичиво " такође сећа на наше прилике, јер и дифтеритис, „фрише фире", покрегање нових листова и т. д,, и то је ирилеи• чиво, па би изгледало да се комадом на то нишани. Све би те комаде Будаји требао у „Пешти наплотку" да опише као опасне и на данашње наше прилике потсећајуће, а на против, нека се дају само такови, који пи мало не служе за огледало данашњега стања и не потсећају ни мало на Тису, Анђелића, Будајију п друге високе људе, дакле ваљало би да се даје: „Слобода", „1Јоштење најдуже траје„Доситеј ОбрадовиЛ," „Обрана иравославија", „Две сиротице", „Лаворика и иросијачки гитаа и т. д. Збиља г. Будаји вели, да је Лаза Костнћ црпео материјал за свога Д1еру Сегединца" из мађарскога дела некога М. Лаиа. Па како им, ђавола, није пало на памет да то мађарско дело за времена забране те не би могао Лаза из њега материјала црпети ! А шта вели на ову забрану историја ? Историја за коју посланик Мезеји ономад на угарском сабору рече, да му је она компегнтенија од свију, јер она не ирима субвенг^ије из дисиозиционога фонда. Аб. Руске рубље у Вршцу, Нолидпјеко-шаљнва лрпмици у седам глапа. I. Вашанге су... Куд год се по вароши окренеш, свугде наилазиш на беседе, игранке, пик-нике, маскен-балове, нарен-абендове, расолопиретва и т. д. То све скупа чини да се људи у то доба године највише жене и удају и ако врло добро знају, да тиме у самој ствари само славноЈ конзисторији посла праве. Али у том свеопштем лудилу није чудо, ако човек зажмури, па се — озкепи, а после ће се већ филозофски тешити: „Та нисам ја сам што сам тако прошао!" — Тако је у читавом свету, па тако и у Вршцу, који Је иначе са своје неслоге и са протеривања чувен по свему Српству. Па ипак су вршчани боље провели последње вашанге, него сви други Варошани ; јер за њихово што веће „увеселеније" постарала се и сама државна власт, која — као што је опште познато — о нами свима води очинску бригу. Ове године у овом, а до друге ће у другом месту учинити свој „фашингсшерц." II. Није чудо, што је у том добу општег женења и удавања наумио и смирени вршачки грађанин С. А. да ожени свога јединца — узданицу своју. Што наумио — то и учинио. Али у Вршцу не мога или не хтеде оженити сина. већ му нађе девојку у поносноЈ Кикинди, у престоници некадањег банатског диштрикта. Бадава, што је једно за друго, то се нађе па ма једно на једном, а друго на другом крају света било! III. И дође дан венчања! И дојездише жељезницом вићени сватови са вршачке куле у поносну Кикинду! И благослови поп вечити сајуз двају тела у једну душу, освешта „бити имајућу" хармонију, која треба између мужа и жене 5,0 гроба да влада!