Стармали

„СТАРМАЛИ" БРОЈ 5. ЗА 1882.

IV. Седоше свати за ручак.. . Пило се, певало и веселило, као што је то обичај у српским сватовима. Разуме се, да је ту и гајдаш био. Јер сватови без гајдаша, то је као салата без печења. Но али коме то не би већ непознато било ?• Непознато ће широј публици бити то, да се младожењин отац тако раздрагао, да је у свом усхићељу даровао послужитељима (који су му доносили вино) четир рубље, што су му преостале још из старих добрих времена. После тога кренуше се свати са новом младом на жељезничку станицу, а одатле управо у Вршац. V. Кикиндски државни одветник, ко.ји је то звање пре неколико година отправљао у Белој Цркви, где је имао част, да се изближе упозна са затвореним политичним кривцима из Вршца — тај државни одветник дакле начује за рубље и позове послужитеље к себи. Ови му отворено рекоше од кога су их добили али не знају, да ли младожењин отац још има, и ако има, да ли много таквог новца. „Хм! није чист посао ! Рубља је сама по себи опасан агитатор, особито у данашњем добу не више телеграфа, жељезница и пароброда, — то је отрцапа фраза — него у добу Скобељева, Кривошијана и Херцеговаца" помисли он у себи, а сав се од грозе стресао, па о својој сумњи одмах извести надлежну власт. Ова пак, увидевши основане разлоге државног одветника, телеграфским путем нареди вршачком градоначелнику, да с места спроведе преметачину у кући споменутог смиреног и лојалног грађанина. VI. Подиже се чета мала, чета мала, али одабрана: пандури, варошки „вактмајстор" са градоначеоником и великим бележником на челу упутише се свечано завереничком леглу, где ће по свој прилици наћи бар неколико џакова руских рубаља, ако ие баш пун подрум динамита, барута, патрона и нитроглицерина, а на тавану неколико батерија од оних грдних руских топова. . . VII. И ставише око куће стражу, и преметаше сву кућу до краја, и не нађоше ништа! Светиња домаћег прага би оскврнављена због четир рубље, што их је младожењин отац поклонио послужитељима, а — мимогред буди речено — он (младожењин отац) би се сам највећма радовао, кад би му био пун подрум рубаља Морал: Треба ићи у Русију, па тамо потражити рубље, ако их „муска" хоће да да, а нетреба их тражити у нас, којима су за порезу однели и последњи бакрач. Владимир.

Посланије у Бршац. Ето видите браћо, како је опасно имати рубље. Човек који случајно при себи има рубљу не зна ни сам је ли руски агенат или није. .Ја знам да томе ви нисте криви. Така су времена. Свакако је имање рубаља опасно по личну слободу, Но ви сте људи који тргујете са страним земљама, — зато ће се код вас наћи још која рубља. А

да би вас од какве беде невидовне сачували, ево „ СтармоЈШ" изјављује, да он ирима претилату и у рубљама. Народне светковине. Можда ће се скоро у Карловцима порушити стари трошни дворац српске патријаршије, и на месту, на коме је Герман ногом стао, удариће се темељ новој велелепној згради, која ће (аао што читамо у 2. бр. Срп. Ил. Н.) бити „груиисана у виду иотковице". * * * За пет година (ко жив дочека) славиће се петсгогодишњица, како је Вук Бранковић прокрчио пут српском издајству. Ово ће бити тужна светковина. Извесни господин труди се, да за ту тужну светковину, све што је српско — буде у црно завијено. * * * После десет година (а можда и пре) држаће се парасгое спомепу оних карактера, који су пали у вигове златне средине. % * * На водени понедеоник примаће „Недељни Лист" честитања своме морском родољубљу. * * * Јуна месеца биће у Кикинди велика слава. Онда ће бити управо година дана, како школски одбор није држао своје седнице. Није му испало за руком. Један катихета хтео је да свој пастирски позив деци јасно предочи, — али тако да они сами то увиде. Наводио је разне примере. Али деца се још не сећају. На последак рече : Ево, узмимо случај, мила мала моја дечице, кад би ви на пример били овчице, шта би онда ја био међу вама ? (то рече и устаде, да се боље види колики је он већи од њих.) Сва деца ћуте. Само се једно промисли па рече: „Ја знам, ви би онда, господине, били овап."

Мупнси и женски мозак. Лрофесор анатомије говорио је о мозгу. И пошто је уверио слушаоце своје (међу којима је била и једна слушалица), да се при толико иљада сексирања увек нашло, да је мозак у мушких већи него у женским главама, — окрене се он баш тој јединој слушалици својој и запига је : „Но, госпођице, какан резултат изводите ви, из тога доказанога факта ? Слушалица. Из тога доказаног факта изводим ја овај резултат, — да се при оцени мозга не гледа ва количипу, него на — каквоћу.

0 т а ц, с и н у. Море деране! а јесил ти спреман за испит? Ох! мили оче, ја сам на свашта спреман, одговори син отцу.