Стармали

, СТАРМАЛИ" БРОЈ 7. ЗА 1882.

ску краЈкввину ', и тима свима Цризренчевим листовима одре А)стрија поштански деби ! * * * = Рачунски задатак : Кад Новосаткиње неће да долазе на јавна иредавања (којнх имасмо целе године само четири), колико година морају онда оне играти ,,фрише фире", па да им деца буду за мађарске клостере нотнуно зрела и тиме осигурају ерпству сјајну будуИност. * Ч* * X Државни одветник у Кикинди узео једнога лекара под истрагу и сву му је кућу испреметао с тога што је наредио код једног болесника руска купатила. * * *. >* У Панчеву су ухватили једног сумњивог човека и нашли код њега неке папире, на ко.јима беше име и самог цара руског Александра Ш. (Беше ,,оишитош" аустријске регименте Ллександра III.) * * Најпосле можда неке наше госпође због тога неће да долазе на јавна иредавања што су бесилатна; па како би било, да се удари такса, улазница, а чист нриход да се намеве онима, које су од честе „ илатке" у „фришефиркици" пострадале ? # * * Још најпослије, можда би најблагодарнији посао био, да се од сада приређују корисна предавања за наше ваљане занатлије и честите тежаке, они би можда боље умели уважавати труд и заузима..Оез \УеЉез ГеЉ јвк НоћеПес1 с1ег Ке(1ег", није залуд реко враголасти Хајне, па да тако буде доноси се мидер и њиме се стежу њене груди бајне. Ви вичите; а ја нећу прећи ћутке, што не бих имали и лепших чудеса, лутке са костима, од крви и меса ? Човек је истина божије створење, па што не б' помаго своје савршење? Рођењем добија он све што му треба, што вештином не би и што му не треба? Јест природа сама најлепша лепота, ал вештина треба других идеала; дотерат' природу то није грехота само кад су средства невина и мала. У соби је видио; њено облачење било би поучно, пикантно к'о роман; ви би радо глали, ал' моје мишљење то је: све не знати, тако бити скроман. Ал' кад смо већ ушли, натраг се не може то ви зажмурите — [сад помози боже ја ћу за вас гледат', да с' не спотакнемо] док се не обуче . . . сад даље хајдемо. И то ди вам кажем, пре но пођем даље, а ви за мном с вољом или баш без воље: видите стихове добре ил рђаве. Ја сам показао како да се праве, ал' то скупо кошта, јер нам троши време,

ње наше око тога, кад је госпођама и госпођицама досадно да слушају. * * * ^ И у Земуну су ухватили једног агента. Баш је био код иароброда, кад је овај полазио. Имао је капу са златним портом, налик као што носе руски официри. К1<1еан1; сопзи1ез ! * * * $ Сад има у Београду и лист „ Звоно и . Од сад дакле што „Српске новине" донесу то је „ вванично" а што „Звоно" буде јавило, то ће бити ввонично. * * * ) „Стари Домишљан" у своме 33. броју доноси међу мудрим изрекама и ову исповест: „У данашње време бити поштен са свим је неблагодарна ствар". Овај „виделовачки" доплгенгер врдо је искрен — то му се мора признати. * * * А Ономад је парох из Врбаса Миловановић са неком депутацијом у јанкловима дошао на „ходочашће" у Н. Сад. Кажу да је дотичном рекао: Поуздајте се у нас као у Врб-&с-ов клин ! Аб. П у о л и ц е. Сад тек доноси „Турски Народ" утешителну вест, да је на ручку о инсталацнји било шест асијета пре говеђине. (Е па онда човек да не буде Анђелићевац.)

зато нек помогне мудрост Франклинова „Време вам је новац ил? „новац је време* зато хајдмо даље али — без — стихова. Собарица гледа на лепоту ружу, па додајућ моми кутију са брашном [не брашном пројиним него од — пиринџа] рећи ће, цвркућућ' као госпођица ; „Ах! како је дивна ова слатка ружа, расцветана тако пуну љубав значи ; њен пупољак само тек наклоност прву". Госпођица гордо смиче раменима и она цвркуће ал' на лешпи начин „Гле ! зна собарица и љубавне знаке ! Само од куд теби толикога знања, да л' из „Говор цвећа" Анке Чобанићке, ил од љубазника берберина каквог што даме фризира. у тамбуру бије уз то чита песме од Мирца Схафије" Собарица прима лекцију па ћути, јер она зна да се млађем не пристоји бити се ил' свађат са својим старијим Сунце одскочило, свак' за пос'о хита. На реду је веће и извесан часак, кад младић извесан улицом пролази, да пред прозор стане, кад се она јави, — она, госпођица а не собарица да пита за здравље, спавање, снивање, и иољуби руку — али то сам слаг'о, јер прозор је висок, да руку домаши