Стармали

„СТАРМАЛИ" БРОЈ 7. ЗА 1882.

усред часног поста, и другим жалосним стварима, дотле нам „Стармали" доноси све саме веселе ствари, као: Срнкиње на сомборском мађарском балу, српски прилози на сомборску „Даларду", свађа између два наша ваљана писца у београдској „Отаџбини" и „Самоуправи", и т. д." (Сљедују потписа). Кад видимо на крају године колики је дефицит, онда ћемо изнети колики је број потписа у истини био. Аб.

У Ш Т И П Ц И. Бонту кад је чуо да је српска краљевина арокламирана, кажу да је рекао: А ја сам хтео да буде ирокламиЖеиа. * х * О „Отари домишљан" направио је врло добар виц, који се свакоме допао, он је т. ј. — ирестао да излази. (Свп су се смејали.) * * * □ У Београду има српска краљевина на иааиру. (Т. ј. новине „ Сраска краљевина" , иначе она је друга. хвала богу, и у ствари). * * * §. Битија чтеније : И бист „ Независност ", дењ први; и ,,Независност и роди „Нови век' с , „Нови век" же роди „Ново ослобођеие", „Ново ослобођеш" роди ,,Народну одбрану" „Народна одбрана а роди „Ори-

мен подигне, јер је срамота, да то за 40 година није учињено. (Долазе 250 потписа). Могла би за нужду ући и ова изјава: „Признајемо да смо до сада спрам своје деце и оних туђих људи, који се за њих брину и за њих пишу, врло немарни и незахвални били, с тога ево наумшш смо, да погрешку своју поправимо и хоћемо за своју децу од сада боље да се бринемо а оне труд бенике својски да потпомогнемо, да не малакшу и не џабаишу се, те ћемо се претплатити на „Невен", „Голуба", „Српче" и српске дечије добре књиге." (Долазе 500.000 потписа српских родитеља). Оваких изјава могло би бити и више, и „Стармали би их радо доносио, но као год што нико не чита ни оне изјаве у београдским новинама, тако држимо да не би ни ове, него би многима за љубав било добро, да се од сада на јеловницима и на картама по гостионицама томе подобне изјаве и предлози доносе, те ће можда ипак коме упасти у очи. Још имам једну изјаву па ћу онда завршити, да не би ко помислио, да не ће бити овој шетњи ни краја ни конца, као ни роману Јашином „ђурђе Бранковић", који је започет јогп г. 1857. Изјава је то ова: „Ми изјављујемо, да ћемо се сви листом претплатити на „Стармали", јер док нас други листови жалосте новим конзум-штајером, биткама у Кривошијама, новим зајмом од 12 милијона, позивима на игранке На постељи свилној лепа лежи мома враголани зраци љуба је у чело, љубећи је тако обасјали ома њене очи црне и лице јој бело. [Шта су даље вид'ли, ја причат' не могу, је л' појетска слика и лепота ногу или прозаична, ја ценит' не умем, почетник сам, ћутим, ту се не разумем.] Над главом јој лебди муза „Дуго време", и дверлепе мм.ифе „Зевање", ,,Досада" ! очи је упрла у шарено слеме, па и шта ће друго лепотица млада? Мисли, тако, мисли, мисли свакојаке, све од реда празне на све подједнаке, јер забавну књигу спустила је доле „Нану и грозан роман од Емила Золе. И најзад устаје, — седа за пијано, звуци слатко брује бурно ил 1 тихано, да, за њено уво, ал' ко други чује са ужасом прича уву како му је. Музика престаје. Сад узима књигу, ал' сачувај боже да је то „францески", много теже ствари њој задају бригу: јер 8сћокхп§ је врло не зборит' енглески И докле се учи, и језик се ломи, да с' енглески каже: јесмо или нисмо, дотле на столићу, пред носићем моми, лежи мало, српски написано писмо,

па у њему речи: куча и јож Кудо, ал 1 то ипак није бог зна какво чудо, погрешка је мала, само, то је ђаво : што у место 1јаво она пише џаво! [А када се ночве енглески учити, Кад године дођу, те се зна љубити, или кад се почне с -ђаволом играти : онда ваља тачно ђаво написати ; јер ђаво је ђаво, он не трпи шалу да му се подсмева девојка несташна он се радо свети за увреду малу а таква освета може бити страшна.] Онда дирну звонце; на тај позив брзи у собу улази друго неко чедо. Да вам га представим, ако вас не мрзи, Јер оно је лепо ма да није бледо. Ил' ево вам слика: на прозору ружа, бледа госпођица друга, бела ружа, трећа — морам рећи — ружа је румена, опростите, то је — собарица њена Госпођица има нежне, слабе руке, облачење тешко дало би јој муке, јер по дана ради — да углади нокте, те не би с' обукла кад год јој се прохте./&/^да| '/■ • А новац за игго је? Да га други служе. ;р/ Кад већ отац плаћа одело и свилу )> — а куд иде јуне нек иде и уже — \%ч нека мирно плаћа ћерци — облачиљу.