Стармали

5®

„СТАРМАЛИ" БВОЈ 9. ЗА 1882.

ћ.ира. А ко је то бога ти био, што мал не упропасти грчког краља? Спира. Та неки луд стражар, иј 1 је био ћорав, или кратковид, или са свим слен, — елем доста тога, да он мал не уби свог краља. Б.ира. Е тако је, кад Грци не држе „Стариалот". А добра би им опомена била она песма у прошлом броју, која вели: да треба будним оком пазит' на стражаре.

Ђ.ира. Еј мој брајко, к >д мене је зло. Спира. А шта је? ћира Добило ми најмлађе дете фрас. Спира. А од чега то? Зшра. Уплашило се кад је видило једну слику у повом београдском листу „Српчету". Спира. Уф, уф, уф човече. Али сам си крив, кад си се полакомио на „јефтин" лист.

ћира. Члташ ли ти, море, распру између др-а Владана и др-а Докића. Спира. Не читам, јер у нанред зна да ни један ни други немају право. Ћ.ира. А зашто да немају право ?: Спира. За то што се гложе, кад су и један и други кадри што много паметније радити.

линдер, пошу, штап, високоблагородије, господин пургермајстор, достојњејши, шенртљејши, можњејши . . . И излети напоље. Дођоше већ и до врата госпон' пургермајстора. Закуцаше и чуше „херајн!" Сад се сташе гуркати ко ће напред. „Дете ви сте старији !" п О молим изволте!" „А не не ; '. „Изволте изволте!" И јурнуше у један мах, сударише се као две кугле на билијару, одбише се и стадоше пред пургермајстором. „Ваше високоблаго .... достојњејши, шепртљејши, можњејши ..." „Држите се, држите те" рабрио га Небригић. „А где сте ви јуче у дркви? грмну пургермајстор. ,,Ми ?• „Да, ви?" „Ми молим ?" Да да ! и „Оно, ваше високоблагородије, достојњејши, можњејши, шепртљејши — ал ја нисам имао ципела. Кад то зачу пургермајстор, а он одмах изгуби од своје „званичности" једно парченце, на се слатко смејао. Ни Небригић, ни учитељ ђорђе не знадоше како се створише напољу. „Аха, ал сам му рекао . . „Та коме?"

Први априљ 0 ирвом аирилу писано је већ толико, колико и о Бонтуовој жељезници, тако да је већ постало фад и да се већ сваки паметан човек ратосиља. Први аирил и Бонту већ нам уши парају. Тога шрашх и за луду држања већ смо сви сити (т. ј. априлског); многи бенасти и недотупавнп људи дадоше се за нос вући (т. ј. од априла), а после им се цео свет смеје, јер види да немају мозга, што свакоме верују и наилазе му на лепак. Ал кад би повукли паралелу између првог априла и Бонтуа, нашли би велику разлику. Први април нема тако дубоког џепа као Бонту (овај мора бити да је какав попа). Иначе се они у многоме и слажу: први април влада кратко време, па онда га нестане са попришта, а и Бонту је кратко време владао, па је и њега нестало, но као год што се први анрил опет временом врати на своје старо место тако и Бонту оснива опет нову генералну УниЈУ- Људи који су се лане дали од првог априла за нос вући, заборављају како их је он преварио, те му опет верују и улазе му у вигове, па тако се нада и Бонту, да ће се опет наћи људи, а аво не људи, а оно министара, који ће с њим склапати испод врбе какве уговоре. Толико писање о овој отрцаној теми, (о отрцаном првом априлу и о отрцаном Бонтуу) толико нас једи, да нас је, што но веле, већ изело живе ; да, да, и први април и Бонту су нас скоро рећи изели живе; ирогутали. Али то њнма неће ништа шкодити , ја знам људи, који су и удицу ирогутали, па су опет „Њему — г. иургермајстору". „Па шта сте му рекли?" „Та рекао сам му да ће се све освртачи". „Али шта сте му рекли ?" „Рекао сам му да немам ципела". „Хахаха!" смејао се Небригић „богме сте му баш и рекли". Тек што уча сиђе доле, ал у авлији држи пандур неку стару бунду. „Бунда! моја је, дај је амо!" „Мо-мо-молим. По-по-посло го-господин прота. Онје на-на-нашао!" „Та дај човече амо, то је моја бунда! 1 ' „Мо-мо-молим, то-то-то Је зва-зва-званично". Учи се срце цепа. Једва једном докаже пандуру да је бунда његова, да је он учитељ ђорђе, и пандур попусти од своје званичие дужности, те даде учитељ ђорђу. «• У гостионицу код „Першуна" скупља се сва ,,дилигенција" Панчевачка. Друге године после ових кобних дана у очи првога анрила наздрављали су учитељ ђорђу и његовим „страданијама'- и „кораблекрушенијама." Сад је учитељ ђорђе знао и то, ко је све то учинио и можда би га позвао и на двобој, да је имао рукавица ил да је читао уча Перин „Отмен свет". А овако су место мачева борили се батаци, место крви — лило се вино, место трабанати било је доста веселе браће. Курјачки.