Стармали

„СТАРМАЈИ" БРОЈ 9. ЗА 1882.

ника, да ће их бар подовина бити за то, а да изрази своју жељу имаће сада најбољу нрилику, јер је ово и онако носледњи број листа за ову четврт, па при обнављању претплате може сваки слободно своје мњење исказати. Дакле чујмо ! Аб.

Трвење због „ анђелика 44 на хрватском сабору. Посланик Арнолд рекао је на хрватском сабору од речи до речи ово: „Ми имадемо јоште у куКи сестру, сестрицу, а — без иамере такођер мужа жељпу, жељну можда тим ве%ма, гато који та,ј пут свакакова крупна и на њв8ина леђа падне, да јој све „анђелићи" певају, аа одавле оиет на нас трвења. Не би ли се сестре сложиле —"*) Ја истина од овог свега не разумем ни речи, ади видим, да је разговср о некој сестри ; да кад коме која крупна на леђа падне, томе онда све „анђелићи" певају; отуд долази за нас трвење и сестре би требале да се сложе. Дакле, видите, да кадикад може човек и на хрватском сабору штогод научити ! Аб. *) в. „Заставу" бр. 47.

П у с л и ц е. У Карловцу иште се од српског катихете да српским ђацима предаје катихизис немачким језиком. (Они ко Швашшшшшашшшшшшшшшшштшшашшашшшшшашаашаше^шшшшшаашшашшшшшшшшшшашашшшашшшшш^ш/^^^шш/^^шшшшт знали су да је у бунди још и једно створење — учитељ ђорђе. „Терај!" викнуо је кочијашу, а кола одзврјаше пут Војловице. II. Пре но што дођоше до манастира у лепој шумици Војловичкој замоли кочијаш учитељ ђорђа да сиђе, а он ће ту коње да напасе. Ушао је у ходник, а пред њега нико да изађе. Хм, хм! кашљуца уча, ал унутри нико и не шумиња. Отвори врата и „триумфално" уђе унутра. „По . . . здрав . . . љајем!" завапе ђаци, братија устаде, само игуман седи. „Што је било, то ћемо заборавити", поче уча. „Аја". „Шта ? Па што си ми онда писао ово писмо ?" „Писмо?! Еако? Ко? Ја?" „Та, да! Позвао си ме на ручак". „На ручак?" грмну игуман, а братија од страха поникну. I „На ручак ?!" викнуше сенке уплашено . . . И виде уча шта Је с њиме, па сподоби бунду и излети наиоље. Кад је дошао до кола, т. ј. до места, где је кола оставио, ал кола ни од корова. Било му је као Фараону на црвеном мору, као синовима израиљевим у пустињи, као онима код Вавилонске куле .. . Шта је знао ? узеде бунду, па се пешке уиути у Пан-

веле да кад ћемо германизираги, ако већемо под штаком Германовом). „Пешт. Лојд" има уводни чланак, који се почиње са питањем: „Где су чиновници већи угурсузи, у Москви ? или у Иетрограду? (Штета је лупати главу око тога, има тога зеља и ван Москве и ван Петрограда.)

Скупштина у Веограду хтела је да она решава о новом жељезничком уговору. Али, као што новине јављају, — то ће се без скупштине решити а скупштини ће се само поднети Бал.

Из Београда јављају, да ће ова година бити берићетна. Усеви су тако порасли, да већ многи чиновници добивају класе. „Турски Народ' вели, да се са људима око „Заставе" (које он бесним псима зове) не може друкчије борити него „ ножем и куршумом."' Међер ово је опасан човек. Добро би било, да га неколико салавармеђана са буџама у руци увек прате (особито ноћу, кад полиција спава), да не би лудо туре, са ножем и кршумом, коме какво зло учинило.

Погврђује се глас, да је у Русији ухваћен онај опасни нихилиста Кобосов. (Само што то није Кобосов, него неки Богдановић).

чево Чује где иза њега зазвркташе кола, он се осврну и угледа проту." „Оче прото, утехо и избавленије моје! Нисам достојан да с тобом седнем, ја ћу ма и с кочијашем ..." „Бацио је бунду, и већ хтеде и сам да скочи, кад ал кола и опет одзврјаше . . . Тако прође први дан ал сутрашњи још и горе, Тек што је устао, ал ево ти његове колеге — господина Небригића. „Зло и наопако!" „Шта, шта ?" „Зло!" „Та говорите једном". „Господ:ш „биргермајстор" нас нозвао да „званично данас њему престанемо" обоје мишљу и персоном. „Шта наопако г. пургермајстор ?" гДа, да !" „ А зашто то?" „Е, што нисмо били јуче у цркви." „Еј госпон Небригићу, то је зло, па бар да ми јету каква орација". „А Орације — маџарски песник?" „Та не то, већ да се приуготовим, а, знам овако ћу му казати да, да, ваше високоблагородије, високодостој њејши, шепртљеЈШи, ја готовјејши . . ." „Та журите се!" „Ха, бунду амо ! Немаје, да, како ћу сад. Фрак, ци-