Стармали

бапи видећи први пут у свом веку мајмуна држе да је нечастиви и приповедају, да су видеди ђавола. Штета што је умро Дарвин, а сад би му се лено могло доказати, да људн не долазе од мајмуна, него да мајмуни долазе, људима (а људи беже од мајмуна, као што бегечки случај доказује). Но било како му драго, тек добро би било да се сад бар носи бегечка литија, која је јако на гласу, да се људи не би плашили онога места А не би шкодидо, кад би се и но другим местима нашим нашао по какав год разлог и повод, да се литија носи, јер ево већ хоће тај обичај са свим да изиђе из моде те и ми Новосађани — као и ђурђевчани — не видесмо давно већ литије, па ни ове године на св. богојавдење, ма да бегае дан као у сред маја месеца, нпак се не нађе наше (ни ђурђевачко) свештенство побуђено, да народу угоди и чуство побожности му уздигне. Ваља знати да је ове године богојавлење падало баш у очи прогдашења Германовог за патријара па су иопови наравно другим послом били забављени. Коме би онда још стало било до бегечке литије! Но сад како се нриближује ђурђев-данак и пештанско-бечких делегација састанак, нешкоди ову ствар наново споменути, јер је обичај и о ђурћеву-дну да се носи литија, а сад ваљда неће сметати избор патријара! Ето ти опет шта ја радим ! Ночео с Дарвиновим мајмуном, па дошао до патријара! Цртица из јужно-босанског устанка. од Моје Медиђа (Свршетак.) Још је ту било приклапања много, док напокон, уморени од емјеха, не умукосмо. Гђе је ко сједио, ту се и превалио. Чим је газда на свој језик заметнуо узао, завлада тишина. Чим се који иримирио, одмах је и заспао. Ја сам остадох сједећи, очекивах да ће ми се што простријети. Немиче се нико, а поноћи је близу; шта да радим? Полако се дижем, узмем онај сточић и преврнем га на земљу; тад се спусхим и лежем, главу увалим међу оне три ножицч, само да је одигнута те да ми се крв у њу не слијева. Не могу ја заспати, нити дуго лежати на једној страни. Окретах се сваки час, све једно као да сам у мравињак запао. ЈЈети вријеме, не пази што ја јаучем за меком ностељицом. Још очију свео нијесам, а домаћин почиње жуборкати. За мало сви повикаше: „Вријеме је, браЛо, да идемо. Устајте! Устајте! Саремајте се! Лаз те да не би који што заборавио /" У какву је човјек колу, онако мора и да игра. Дигох се и ја, али леђа, брате, сва испребијана; горе ми је било него неком мужу кад се сложише жена и пуница на га љесковом масти намастише. Врата се отворише. Сви изиђосмо на поље. Један нас поче бројити, па му није било једнога на броју. Домаћин га унозори на некакве соларе *) који су такођер *) Тако се зову, они људи, који п. и. пду чак у Обровац по со.

Боље ће бити да се манем ћорава посла па да престанем, јер ако и даље устерам, помисдиће ко да сам утекао из редакције „Дар-мара" ! Аб. У Ш Т И П Ц И. Д Г. Герман је гласао у делегацијама са „не." А како је њему бидо, кад је при његовом избору огромна већина гласала са „не"! — Треба и себи и од себе ! ^ & ^ Нотарош Коломан Рац у Весприму убио је и по; обио некога старца Чика и ударио га петнаест пута ножем. Богме је то неки вад-Рац , рећи ће сад браћа Мађари. * * * □ Дедегације су дакле преко 2 милијона земљи ■уштедиле. Влада је искала 23 милијона, а делегација је вотпрада 21 милијон. То је дакле за један дан уштеђепо 2 милијоеа. Нека сад влада што чешће иште, а делегације нека милијон-два увек мање вотирају, па ћемо за кратко време уштедити силне милијоне и тако се временом обогатиги и процвегати! * & % © Баш се окодности у свету мењају! Некад смо се ми тужили да немамо илустрованих новина, а сада се илустроване новине туже да нема нас! * * * изгубили друга, а нијесу знали кога. И онај је тако бројио све нас, али с.ебе није, за то му је нестало једнога. Опет шала започиње ; текар су три уре по поноћи, а магловито је. Ја бих спавао и ишао; разабрао сам се на мало, кад је камен посвртао нокте на нози или ме је каква младица прашила. Тако сам срљао све до по иете уре, док се не примакосмо граници на један пушкомет. Ту сједосмо да се одморимо и да се чим заложимо. Свак вади из торбе своју брашњеницу, ајде и ја ћу своју. Повучем је на поље, али некако лако иде. Кад сам све извадио, ко чемернији и жалоснији оз, мене ? Како сам се превртао у ложници, некако сам насуо пуне џепове непела, а и барут се просуо. Хљеб се смрвио као да ћу њиме пилад заранити; а месо се спарило, миши би се од њега тровали. Кафе нема, брашњеница пропала ; пљуцам ја онако иједак на све стране. 'Гек у неку савлада ме дријсм, те тако преспавам доручак. Док сам се ја бар сном кријенио, порастао је наш број на три стотине. Из свијех околнијех села згрнула се свјетина као да је какав збор. Ко је дошао с оружјем, огледа га је ли му у реду. Неки су се напријед радовали, е ће бити и добити. Сви бези и имућни Турци из све околине слегли су се у Кулен-Вакуфу, а овлаш узето има у њих до милијун дуката готова новца. А гђе је марва; па пуни амбари жита; па дућани, нашгивани скупоцјене чохе и разног еснана ? К,ад се двојица туку, трећи граби, или нусго млијеко и нси лочу — мишљели су они. Њих неколико одметнуло се однас, нијесунцејош искочило било; док смо ми изв.иривали, иде личега,они су упљачкали два дрвара с коњима. Коње нрипремише, а она два „рајкана" оставише код нас, да не докажу Турцима, шта их чека.